Bajina Bašta, 16. januar 2025.
Iz Bajine Bašte, direktno na scenu sećanja…
Realizovali smo predstavu koja nije bila samo scena već živo svedočanstvo o onima kojih više nema, o hladnom jutru 16. januara 1993. i o deci koja su nestala pre nego što su stigla da odraste.
Na sceni smo oživeli priče o strahu, gubitku i ljubavi koja opstaje uprkos svemu. Jedan mali heroj, ruke koje su želele da zaštite, ali nisu mogle, i tišina koja je ostala zauvek.
Ono što je ovu izvedbu činilo posebno snažnom jeste što su gledaoci prepoznavali likove jer su poznavali njihove životne priče, njihove porodice, domove i sudbine. Svaka scena odzvanjala je stvarnošću i svaki trenutak nosio je težinu sećanja koja su svima bila poznata.
Ovo delo bio je naš glas umesto onih koji više ne mogu da govore. Ova priča nije samo podsećanje na prošlost. Ona je most ka onome što nas oblikuje kao ljude, vera, ljubav, istina i borba za nezaborav.
Publika je bila svedok trenutaka kada se bol pretvara u sećanje, a sećanje u obavezu da pamtimo. Priča je dodirnula srca i probudila razmišljanja o važnosti pamćenja, poštovanja i zahvalnosti prema onima koji su dali sve, a danas žive kroz nas i kroz umetnost koja pamti.
Ovaj program je naš doprinos očuvanju istine i kulture sećanja, snažan, potresan i nezaboravan.
Tekst: Marina Končar
Korišćen materijal Ljiljane Bulatović Medić
Produkcija: Prestige Mia
