sreda, maj 22, 2019

Pretraga sajta

Usta raja ko iz zemlje trava

Muzičko scenski prikaz, Orašac 15.02.2016. producent programa: Marina Mia Končar Svečanost povodom Dana državnosti „Sretenja“ 15. februar 2016. Usta raja ko iz zemlje trava Scenario i režija: Momir Bradić, doajen srpskog glumišta

Producent programa: Marina Mia Končar

Umetnički program Uloge: Karađorđe: Vojin Ćetković, prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta Stanoje Glavaš: Nenad Okanović, dramski umetnik iz Beograda Prota: Nebojša Vranić, prvak kruševačkog pozorišta Narator: Bojan Veljović, prvak kruševačkog pozorišta Pojac: Vojislav Spasić, šef katedre za solo pevanje Filološkog umetničkog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu, prvak opere Narodnog pozorišta u Nišu i vokalna grupa „Arhangeli“. Pomoćnik režije: Bojan Ćetković Muzički urednik: Milan Marić Agencija za izvođačku umetnost „Impresario A“ Arhangeli: Državna himna Svečane besede zvaničnika Umetnički program Prota i Arhangeli: Oče naš, koji si na Nebesima Da se sveti ime Tvoje Da dođe Carstvo Tvoje Da bude Volja Tvoja I na zemlji kao što je na Nebesima Hleb naš nasušni daj nam danas I oprosti nam dugove naše Kao što i mi opraštamo dužnicima svojim I ne uvedi nas u iskušenja No izbavi nas od zloga Jer je Tvoje Carstvo i Sila i Slava Sada i uvek i u vekove vekova. Amin Stanoje Glavaš: O zemljo moja majko svih mojih ideala neka bude volja tvoja Ali ti možda nisi znala, sem što si me rodila Da mi ništa drugo nisi dala. Mnogo puta sam ovde sedeo Dok je lišće razvejavalo snove I noć ledila tugu na usnama. ARHANGELI : NOĆ TAMNA NOĆ Posle druge strofe kreće narator Narator: Ovde u Orašcu, u Marićevića jaruzi, na sretenje, leta gospodnjeg 1804. počeo je Prvi srpski ustanak. To je bio ustanak naroda zaboravljenog od sveta, osveštanog molitvom, očišćenog suzama, duhovno uzraslog do prestola Božijeg, tako da je mogao videti otvorena nebesa i čitati nebeske pojave. ARHANGELI nastavljaju još jednu strofu Prota: Toga dana vetar je bio snažan. Sneg se zavlačio u svaku pukotinu gunjeva. Cijuk i jauk košave brijao je neobrijana lica,žario po izgladnelim telima. Narator: Idući preko snegom prekrivenih planina većina od nas ostavila je porodicu u zbegovima. Retko kome se danas viori dim iz kućnih odžaklija. I dok mi gladujemo janičari na ugojenim konjima uzduž i popreko krstare i plene narod Srbije. Zato smo jutros, po ovom nevremenu, krenuli na dogovor u ovo skrovito mesto, zvano Marićevića jaruga. Da tu, daleko od sveta, pokušamo da rešimo sudbinu srpskoga naroda. Ko se braćo javlja za reč? Stanoje Glavaš: Ja. Svi me znate. Stanoje Glavaš iz kitnjastog sela Glibovca kod Palanke. Zbog krvavog pira koji Turci učiniše prema mojim ukućanima, kumovima, komšijama i prijateljima, napustih dom i rod i odoh u hajduke. Da, ja sam hajduk – hajdučki harambaša. Na ovom narodnom sabranju izjavljujem: U kose moje svaka dlačica na hajdučkom raste temenu pa i ona mala dlačica koja je ove noći izrasla i ta mi ište strašne zamene. Zamene za moje najmilije koje je Turčin svirepo ubijao i sramotio. Ako ne mogu celu vojsku carevu a onda bar glavu za dlaku. Ja braćo od kad sam hajduk živim slobodno. Jer u ropstvu život? Pitam vas: jel život to? Slušajte momci verni istina, ali nehatni moram priznati, jer nam poslovi idu labavo! Valja raditi! Valja nam muški ponos dizati što se u nas Srba počeo gubiti. Sad znate šta ću i kuda ciljam: Kuda god pođeš i skim se sretneš gledaj da muku saznaš njegovu. Pa onda narav, ćudi, prema njemu sebe upravljaj. Ako ti kaže: Nerodica je. Ne može se. Gladna godina…. Povlađuj i ti: Jeste Srbine al’ sve dotle neće ništa roditi dok srpskom zemljom Turci vladaju. ARHANGELI : JOŠ NE SVIĆE RUJNA ZORA NARATOR: Evo, ponovo je zlotvor svom silom krenuo da nas robi, da seče glave naših knezova. Njihovim odsečenim glavama okitio je gradske bedeme da na njih sleću gladne vrane, a mi mu se čitav život klanjamo i uklanjamo. PROTA: Kad on ide putem mi bežimo u jarak, kad nam u avliju uđe prihvatamo mu konje. Njemu je to malo. Smeta mu naša kuća čakmara. Smeta mu što se krstimo i što smo živi. A on nam uzima džiziju i spendžer i avariz i spahijsko i sultanovo i državno, i desetak i trećinu i četvrtinu i mostarinu i drumarinu! Hoće dušu da nam uzme. Ima li ikog od vas da mu nisu oca ili brata, strica ili ujaka, dedu ili pradedu ubili, osakatili ili osramotili? Stanoje Glavaš: Čuj me narode. Ja sam se zareko: kako oni prema nama, tako i mi prema njima. Pođite i vi braćo punite puške sokolovi srpski, evo ga tocilo oštrite sablje! Nedajte da vam pasiji sinovi uteknu iz vašeg atara. Pokajte vaše stare. Narator: Videste li braćo moja šta nam nebo javlja. Videste li kako se po nebu viju crveni oblaci kao krvavi barjaci. Čuste li kako grom zagrme na Svetoga Savu, kad mu vreme nije. Videste li kako Turci hvataju zvezde u tepsiju da bi pročitali svoju sudbinu. A sudbina se, braćo moja draga, ne može pročitati. Ona sama stiže po pravdi i zasluzi. A pravda je na našoj strani. Bog je na našoj strani. To nam je nebo javilo. Krenimo braćo: krv srpskih mučenika nas viče i zove pod barjak koji vodi ka slobodi.   PROTA GOVORI UZ BRUJ ARHANGELA PROTA : Ja sam braćo uveren da se naši slavni preci u carstvu nebeskom, u carstvu sladosti, raduju našem današnjem sabranju. Uveren sam da duše kosovskih mučenika pevaju danas o svojim viteškim potomcima, o nama, jer danas uzimamo sudbinu u svoje ruke. Oni nam danas poručuju: na putu ustanka budite hrabri, odvažni, ujedinjeni i složni, jer samo sloga Srbina spašava. Braćo, naša borba protivu daleko nadmoćnijeg neprijatelja biće i teška i neizvesna. Njen uspeh će zavisiti od vođe koga ćemo danas izabrati, koji će na tom strašnom putu umeti da nas vodi ka spasonosnim lukama. Koje kude! Zato braćo izaberimo najveštijeg i najsposobnijeg među nama. A ja mislim da to niko drugi ne može biti nego moj pobratim Stanoje Glavaš. Stanoje Glavaš: Hvala ti pobratime. Hvala ti na lepim rečima. Ali ne i na predlogu. Vi braćo znate da sam ja hajduk i da mene hajduci najbolje slušaju ali narod nisu hajduci, pa će sutra reći: „Kuda ćemo mi za hajdukom! U hajduka ni kuće ni kućišta, zato vam se braćo zahvaljujem na predlogu i u ovom trenutku kličem: Karađorđe! Karađorđe da bude vožd! Ako se on ne prihvati starešinstva ja ovaj čas odoh svojim putem.“ Narator: Pravo kažeš harambašo! Izaberimo Đorđa za vožda. SVI KLIČU I ODOBRAVAJU Karađorđe: Vidim da me hoćete. SVI: Hoćemo! Hoćemo! Karađorđe: Pa, koje kude neka vam je srećno. Neka nam je srećan početak! (Naredno hor ponavlja zakletvu za Karađorđem) Zakunimo se pred svevišnjim Bogom, zakunimo se na ovom svetom mestu, da ćemo braniti otačestvo do poslednje kapi krvi i da je proklet onaj koji izda, od sada pa za sve veke i vekova. AMIN! Narator: Ovakve prilike mi Srbi nikada nismo imali: K’ celome rodu i imenu Serbskom pravu ljubav pokazati. Otečestvo milo naše na snagu staje i među druge države ulaziti počinje. Slava Bogu! Korab potopljen burom stajao je pod morem i sada se vozdiže. Suze radosnice teku. No, vnimanije imajmo: nikad više, mudro vođen, sudbine jarost da ne iskusi. Zato sa srcem uslaždenijem kličem: „Ovo nisu vremena za rahatlisanje, već za brz i podspešan rad. ARHANGELI PEVAJU PESMU KARAĐORĐE Prota: Danas je ovde Srbija progovorila na sav glas. Danas je Srbija dobila vožda. Danas su odavde krenule poruke: Aleksi Nenadoviću i njegovoj braći, Vasi Čarapiću i Petru Dobrnjcu, hajduk Veljku i njegovim hrabrim ratnicima „koji glavu daju, a Krajinu ne daju“. Arhangeli: Knjigu piše Mula paša (odlomak iz 6 rukoveti) Narator: Plamen slobode odpočeo je da razgoreva Srbijom. Gorela je vatra u srcima srpskih ustanika. Goreli su hanovi po čitavoj srpskoj zemlji. Oko Karađorđa se okupilo oko 4000 momaka, a više ih je stalo pod barjak kod Milenka, Petra, Stevana Sinđelića, pa kod Katića i kneza Sime. Sve je već bilo jasno. Nazad se više nije moglo. Ustanici su verovali voždu Karađorđu. Vodio ih je iskusni hajduk ali i čestit domaćin, čovek koji je znao iz ničega da stvori mnogo. A Karađorđe je jasno uvideo šta narod tišti. Nije smeo da pogreši. Hitao je od mesta do mesta i govorio: Karađorđe: Čujte Srbi: zeman došo, valja vojevati, za krs časni krvcu proljevati svaki svoje da pokaje stare. Nema veće časti i imanja od slobode. Sloboda je da se rodiš, da živiš, da radiš i da mreš kao čovek. Sloboda je kad ti žena peva uspavanku nad kolevkom. Sloboda je kad gledaš u svome domu svoga sina kako raste. Sloboda je kad u miru slaviš kućnu slavu i kad sa prijateljima zapevaš onu staru pesmu: Ko vino pije u slavu Božiju, pomoz mu Bože i slavo Božja. A mi tu slobodu nemamo. Nemamo je od onoga dana od kada je Turčin ušao u našu zemlju, na konju od vatre, u oklopu od okorele krvi i našim jaukom oglasio svoju pobedu. Prota: Duga je lista poprišta na kojima se vodila bitka za slobodu. Bili su gladni i žedni. Često bosi, bez opanaka, a bitke su bile teške: na Mišaru protiv Kulin kapetana, na Ivankovcu protiv Šukri paše, na Deligradu sa toliko jačim neprijateljem, pa onda na Čokotini, pa na jug oko Sjenice…. Oslobađani su gradovi: Kragujevac, pa Beograd, pa Jagodina, Šabac, Požega…. Narator: U Prvom srpskom ustanku bilo je 108 bitaka u kojima je poginulo oko 40000 Srba i više od 103000 Turaka. „Usta raja ko iz zemlje trava, iz gradova proteraše Turke.“ Naše misli su bile uperene ka istoku.Očekivali smo pomoć od bratske Rusije (ARHANGELI PEVAJU RAZBOJNIKE) Seljak iz Topole, trgovac, hajduk i domaćin bio je na čelu ustanka. Njegoš mu je posvetio Gorski vijenac. (HOR PRATI NAREDNI PROTIN MONOLOG) Prota: Nek se ovaj vijek gordi nad svijema vjekovima, on će era biti strašna ljudskijema koljenima. U nj se osam blizanacah u jedan mah iznjihaše iz kolevke Belonine, i na zemlji pokazaše: Napoleon, Karlo, Bliher, knez Velington i Suvorov. Karađorđe, bič tirjanah, Švarcenberg i Kutuzov. Narator: Iz grmena velikoga lafu izać trudno nije, u velikim narodima geniju se gnj’jezdo vije (HOR PRATI NAREDNI PROTIN MONOLOG) Prota: Al topolskom Karađorđu besmrtnome – sve prepreke na put behu cilju dospe velikome. Diže narod, krsti zemlju i varvarske lance sruši iz mrtvijeh Srba dozva dunu život srpskoj duši. Od Đorđa se Stambol trese, krvožedni otac kuge, sabljom mu se Turci kunu – kletve u njih nema druge. Narator: O velikom voždu Karađorđu Napoleon Bonaparta je izjavio: „Lako je meni biti veliki sa našom iskusnom vojskom i ogromnim sredstvima. Ali daleko na Jugu, na Balkanu, postoji jedan vojskovođa iznikao iz prostog seljačkog naroda, koji je okupivši oko sebe svoje čobane, uspeo bez oružja i samo sa trešnjevim topovima da potrese temelje svemoćnog Otomanskog carstva i da tako oslobodi svoj porobljeni narod. To je Crni Đorđe i njemu pripada slava najvećeg vojskovođe. Arhangeli: Vostani Serbije! Vostani carice! I daj čedom tvojim videt tvoje lice. Obrati serca ih i očesa na se, I daj njima čuti slatke tvoje glase. Vostani Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala. Sada se probudi I Serblje vozbudi!

Omiljeni članci