četvrtak, maj 23, 2019

Pretraga sajta

Уништавање цивилизације је нужност која не трпи одлагање!

Пише: Марина Миа Кончар

Многи верују да је свет почетком 21. века мултиполаран и да је прошло време „Америчког изазова“. Свет је дефинитивно разједињен, насилан, и како стоје ствари, тренутно, немоћан да превазиђе проблеме са којима се суочава. Огроман је јаз између богатих и сиромашних. Глобализација меље све пред собом, немајући правила. Уништавају се суверене државе, руше се националне економије, а светски моћници, како у рату, тако и у миру, не бирају средства да понизе слабијег и остваре своје интересе.

Свет је после Другог светског рата веровао да може да се направи крупан корак и да се изгради хуманији однос, који би смањио разлике између богатих и сиромашних. После распада колонијалног система 1945. године, веровало се да ће доћи до поштене прерасподеле светског богатства.  Међутим, заговорници колонијалног система нису се предали. Черчил је јасно ставио до знања да, без обзира што се колонијални систем распао, доминација ће остати помоћу технологије. Већ тада се могло наслутити да помоћ неразвијеним земљама није кроз донације, кредите, већ кроз технологију под поштеним условима. Запад дефинитивно није хуманитарна организација, која је спремна да помогне сиромашне земље.  У сиромашним земљама Запад види јефтине сировине и радну снагу. Запитајмо се, шта Запад види у нама?

Упорно смо негирали нешто што је очигледно, а то је, да глобализација уништава све пред собом, а посебно хришћанске вредности. Затварали смо очи пред чињеницама, учили погрешну историју и веровали да све почиње управо од нас. Нисмо хтели да признамо да у кругу оних богатих нема места за 3/4 човечанства. Веровали смо да се богатство развијених земаља увећавало као резултат њиховог рада и памети, а не вековном економском експлоатацијом сиромашних земаља. Па и данас, кад нас експлоатишу, ми говоримо да то није тако. Ваљда нам је тако лакше, лакше да живимо убеђујући себе да то што јесте, у ствари и није.

Зар смо веровали да велике компаније долазе зато што смо ми вредни, добри радници. Како нам је промакло да је нова филозофија доминације да светску привреду треба померити у подручје јефтиније радне снаге земаља у развоју. Делује смешно, да није жалосно, причати о продаји застареле технологије и злоупотреби патентног права.

Технологија је најмоћније оружје, којим ће се владати светом. Ми смо унапред изгубили сваку битку.

Затварамо очи и када нам говоре да рат против нас, који смо у оне 3/4 човечанства, воде на разне, прљаве начине. Шта ми знамо о генетичком и електромагнетном систему, који нас потпуно елиминише у нашој борби за место под сунцем. Програм САД-а ХААРП је највећи и најмоћнији одашиљач на свету, помоћу кога треба да будемо контролисани и манипулисани. И ко смо ми да му се супротставимо? Шта је знао Тесла 1919. године, када је у својој аутобиографској књизи записао: „Када бисмо могли произвести електричне ефекте траженог квалитета, читава планета и услови живота на њој могли би се променити“. Е, да је жив Тесла, можда би нам могао рећи да не видимо нешто што је очигледно: ХААРП је ту само смо ми слепи.

Да ли је све ово што нам се дешава, у ствари, велики пораз цивилизације?

 

Omiljeni članci