sreda, maj 22, 2019

Pretraga sajta

Intervju: SHERRY JONES

Kontraverzno dobar marketing

Piše: Marina Mia Končar

Bože, zašto sam napisala ovu knjigu? (Sherry Jons)

Šeri Džons je jedna, na izgled, obična žena. Za sebe kaže da je feministkinja, koja veruje u ljudska prava, brine o životnoj sredini, koja se zalaže za slobodu govora. Ona je žena koja u 21. veku veruje u moć pisane reči. Da li je sudbina umešala svoje prste, ali moć njene pisane reči uzdrmala je islam, a ni Islamska zajednica u Srbiji, i muftija Muamer Zukorlić, nisu ostali nemi. Njen kontraverzni roman „Dragulj Medine“ je bio zabranjen, a zatim je njena knjiga ugledala svetlost dana. Postala je poznata po tome što je dala svoje mišljenje o Islamu. Mnogo je komentara na ovu njenu knjigu, od onih da štampa ove knjige predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost, do toga da Šeri Džons radi veoma važnu stvar, slikovito prikazuje islam u mainstream kulturi, daleko od rata i terorizma. I u svom drugom romanu nije odustala od pisanja o islamu, ali je „Mač Medine“ prošao bez zabrane. Likove za svoj novi roman, „Četiri sestre, četiri kraljice“ je potražila u Evropi. Međutim, nijedan od ovih romana, nije izazvao pažnju kao „Dragulj Medine“. Da li je loše protumačena njena pisana reč u ovom romanu, ostalo je da ocene čitaoci u četrdeset zemalja, a njen roman je preveden na dvadeset jezika.

Nama ostaje da se zapitamo: šta bi se dogodilo da „Dragulj Medine“ nisu zabranili? Da li je to slučajan, a kontraverzno dobar marketing?

  • Sagledavate porodicu kroz vreme. Koja je uloga porodice? Da li je porodica iz sredine iz koje dolazite „zdrava“?

Utisak mi je da je srpska porodica nekako toplija za razliku od naše porodice. Čini mi se da se ovde razvija socijalni duh unutar same porodice, poprilično drugačije od naše porodice. Pošto potičem iz Sjedinjenih Država, mogu da pričam na drugačiji način. Mi živimo u mobilnom društvu, gde su ljudi previše orijentisani na svoje karijere, previše putuju, tako da su porodice uslovno rečeno razdvojene. Na neki način je to dobro. Deca se orijentišu da sama pronađu svoj put u odrastanju, grade svoje karijere, grade sebe kao ličnosti. Mi danas imamo više prava koja ostvaruju žene, nego generacije pre nas. Kod nas je drugačije, ne postoje porodice u kojima više generacija živi zajedno, gde imate oca, majku, decu, bake i deke, koji žive zajedno. Žene su danas slobodnije, spremnije da se izbave iz loših brakova, loših zajednica. Žene su više orijentisane da iskoriste svoje prave potencijale, i imaju prava da pronađu sebe. Imaju ekonomsku slobodu da se osamostale, tako da deca dobijaju mogućnost da žive sa jednim od roditelja, u nekim boljim uslovima, a ne u porodici koja je nesrećna. Porodicu danas drže neke unutrašnje veze, nije toliko bitno biti u braku, za dobru porodicu je bitna ljubav.

  • Kako sagledavate islamsku porodicu, s obzirom da ste proučavali islam?

Ono što je karakteristično za islamsku porodicu je, da žene nemaju pravo izbora. Brakovi se u islamskoj zajednici i dan danas ugovaraju. To je potpuno drugačije orijentisana zajednica.

  • U jednom intervjuu sam pročitala da želite da napišete roman o svojoj dramatičnoj, nasilnoj, burnoj porodici. Gledajući vas, danas, Vi ste jako uspešna žena. Šta ste poneli iz svoje porodice, i šta je uticalo na Vaše formiranje kao žene, takve kakva jeste?

Moja majka me je uvek ohrabrivala da budem slobodna i nezavisna. Uvek me je ohrabrivala da ne budem kontrolisana od strane muškaraca, već da sama donosim svoje odluke. Uvek sam tražila da budem u vezi sa muškarcima koji su meni slični. Mentalno jaki kao i ja. Gledala sam da se dokažem kao ljudsko biće, da koristim sve svoje talente, svoja znanja. Imala sam vrlo teško detinjstvo, to sam preživela i danas živim na način, na koji ja želim.

  • Da li se bolje osećate kao novinar, ili kao književni pisac?

Danas volim da pišem fikciju, a to i radim. Uživala sam kada sam radila i kao novinar, bila sam 30 godina novinar. Kao novinar, više sam se bazirala radeći na nekim činjenicama, a danas, tražim neku svoju istinu kao pisac.

  • Kako birate svoje teme?

Uvek biram žene, to mi je jako važno, posmatram kako one preživljavaju u svetu muškaraca. I „Dragulj Medine“, i „Četriri sestre, četiri kraljice“ govore o ženama, o ženskim sudbinama, govore o tome da mi nismo u mogućnosti jedne drugima da pomažemo.

  • Odakle interesovanje za islam i kako Vi doživljavate tradicionalni islamski svet?

Posle napada 11. septembra 2001. g. na tržni centar u Njujorku, čula sam da mnogo Amerikanaca izražava svoju otvorenu mržnju prema islamu. Čula sam priče da islamski muškarci tretiraju žene na potpuno jedan, za mene, čudnovat način, da im brane slobodu karijere, slobodu izbora, da ih teraju da pokrivaju lice. Bila sam uznemirena kada sam slušala te glasine, pre svega kao feminista, kao žena koja voli da sve žene imaju slobodu izbora. Kao novinar želela sam da saznam činjenice. Počela sam da istražujem i čitam o islamu, čitala sam o ženama iz Amerike, koje su boravile na Istoku. U tim zapisima pronašla sam informacije o proroku Muhamedu, koji je imao 12 žena i konkubina. Od svih njegovih žena, najzanimljivija mi je bila Aiša. Bila mi je zanimljiva priča o njoj, ona se za Muhameda udala, kada je imala samo 9 godina, ali je bila jaka žena koja se borila za svoja prava, ona se borila hrabro i postala je jedna od najuticajnijih žena islama. Muhamed je njoj, kao omiljenoj ženi, dozvolio mnogo toga što ženama nije bilo dozvoljeno tada. Islam, sam kao takav, nije uticao na žene, već muškarci islama imaju previše slobode da primoravaju žene na mnogo štošta.

  • Da li treba zabraniti nošenje odeće koja ukazuje na religijsku pripadnost?

Pomešana su mi osećanja kada je to u pitanju. Mislim da treba svako da nosi ono što želi, i u čemu se dobro oseća. Sa druge strane, mnoge žene koje nose pokriveno lice; to rade zato što je sredina patrijarhalna, i zato što im je tako nametnuto. Pitam se: da li one odlučuju same da li će nositi veo ili ne? To pitanje stalno postavljam. Upoznala sam jednu mladu devojku koja je bila primorana da nosi veo od svoje 9. godine. Tada mi je rekla da se oseća zarobljena kao unutar oklopa. Bila je sakrivena od pogleda, nije mogla da igra. To nije bila osnovna Muhamedova želja za žene. Mnogim ženama je rečeno da je baš Muhamed tako želeo.

  • Da li mislite da je islam najbrže rastuća religija u svetu?

Da, jeste. Islam je religija koja se najbrže razvija na svetu.

  • Šta mislite zbog čega? Zbog čega bi jedna žena u 21. veku prišla islamu?

Mislim da su i hrišćanstvo i islam u početku bile potpuno drugačije religije, koje su pokazivale neku vrstu topline, a različite su od onoga što su postale danas. Kada religija pronalazi ono duhovno u čoveku, razvija duhovnost u svakome od nas, to je u redu. Mislim da je religija potpuno pogrešna, ako se pronađe grupa ljudi, na primer, muškaraca, koja je spremna da kontroliše, uz pomoć religije, jednu grupu žena. Duhovnost je stvar ličnosti i stvar izbora.

  • Pratite položaj žena kroz istoriju. Kada je ženi bilo najteže?

Tokom vremena žene su napredovale, ali su i nazadovale. Žene su pravile taj iskorak i korak unazad, recimo u slučaju proroka Muhameda, u 7. veku, žene su napredovale, a posle Muhameda su gurnute unazad. Posle Muhamedove smrti, njegovi sledbenici su na neki način uskratili pravo ženama. Danas, u Sjedinjenim Državama imamo interesantan primer, kako političari žele da ženama uskrate prava, tako što kontrolišu mogućnost rađana. Uskraćuju im pravo rađanja i osnivanja porodica. Moje mišljenje je da kada žene naprave taj iskorak, organizuju se muškarci, kako bi oduzeli pravo ženama.

  • Da li se oni plaše moćne žene? Kakva, po Vama, treba da bude žena 21. veka?

Da, mislim da se muškarci danas plaše uspešnih žena, ne svi, ali deo muškaraca se plaši. Muškarci ne žele da dele svoju moć sa ženama. Muškarci žele da imaju ženu kod kuće, koja radi sve one poslove, koje oni ne žele da rade. Najbolji recept za uspešnu ženu 21. veka je da se bori za sebe, da govori za sebe. Mislim da bi sve žene trebalo da se drže zajedno i da ohrabrujemo jedna drugu. Moramo da učimo svoje sinove da su muškarci i žene jednaki.

  • Koliko je bitna tradicija danas?

Volela bih da mogu da govorim više o srpskoj kulturi, to bi trebalo da Vas pitam. U Sjedinjenim Državama se zaboravlja na tradiciju, mi je istražujemo i pokušavamo, na neki način, da je vratimo. Danas je uobičajeno da imate u jednoj porodici roditelje istog pola, mnogi parovi odlučuju da se uopšte ne venčaju. Parovi koji se venčaju često ne uzimaju isto prezime, nekada se ljudi venčaju, ali ne žive zajedno.

  • Kuda nas sve to vodi?

Na neki način to vodi slobodi društva, i mislim da to vodi ličnoj sreći.

  • Napisali ste roman „Dragulj Medine“ da iskažete poštovanje prema islamu. Loše ste protumačeni. U jednom trenutku je vaša knjiga zabranjena. Moje mišljenje je da je to za vas bio najbolji marketing. Kako ste se Vi osećali u tim trenucima?

Bila sam jako uplašena. Pisala sam knjigu sa željom da povećam svest ljudi o islamu koji je bio dalek velikom broju ljudi. Znala sam da se velikom broju muslimana neće svideti kako sam ja to doživela, ali nisam očekivala da će neko biti povređen zbog moje knjige. Bila sam uznemirena i rekla sam: Bože zašto sam napisala ovu knjigu? Nikoga nisam želela da povredim, a ljudi su sami odgovorni za svoje reagovanje. Tada sam odlučila da ljudima pomognem da shvate šta sam ovom knjigom želela da kažem, kroz intervjue, izjave koje sam davala, a sve u cilju istine, što sam i želela ovom knjigom. Naučila sam da stvari koje ne mogu da kontrolišem treba da pustim da se odvijaju kako su krenule.

  • Kada ste prvi put čuli za Srbiju, kada ste došli u Srbiju, i kako ste se osećali?

Prvi put sam o Srbiji čula u školi kada sam učila o Prvom svetskom ratu, a podsetila sam se na postojanje Srbije tokom balkanskog konflikta. Prvi put sam u Srbiju došla 2009. g., da promovišem svoj roman „Dragulj Medine“ i „Mač Medine“.

  • Koliko poznajete srpsku kulturu, tradiciju i duhovnost? Rekli ste malo, ali koliko je to malo?

Ovde žive topli ljudi, veoma ljubazni ljudi, i ljudi otvorenog srca. Videla sam mnogo uspešnih žena. Mnoge su mi žene rekle da ih je Aiša iz „Dragulj Medine“ inspirisala da pronađu snagu u sebi i da se dokažu. Aiša je to i meni uradila.

  • Ko je Vama poznat Srbin?

Ivo Andrić, za njega sam čula, a danas sam posetila i Titov muzej, pa mi je i on, sada, poznat.

  • Da li je Jovanka Broz sledeća junakinja Vašeg romana?

Mislim da su sve žene iz Titovog života interesantna tema, koju bih volela da istražujem. Zainteresovana sam da pišem o ženama koje su obeležile neko vreme. Na putu do Kragujevca svratili smo u kuću kralja Petra i kraljice Marije. Nisam mogla da prestanem da gledam u njene portrete i da se pitam: kakav je njen život bio? Ako krenem da istražujem poznate srpske žene, možda ću i naučiti srpski jezik.

  • Možete li nam reći nešto o Vašim ostalim romanima, „Mač Medine“ ponovo dotiče islam, a junakinje poslednjeg romana ste potražili u Evropi. Koliko Vam je Evropa bila interesantna posle islama?

Ono što je zajedničko za sve moje knjige je da pišem o ženama koje pokušavaju da nađu snagu u ovom svetu muškaraca. Aiša je, na neki način, bila kraljica za mene. Četiri kraljice iz mog romana, ne samo da su bile kraljice, nego su posedovale tu moć. Pored toga, svaka od sestara je morala da se bori za sebe i svoju moć u svetu muškaraca.

  • Koje su, po Vama, Vaše dobre, a koje loše, životne odluke?

Moja najbolja životna odluka je da rodim svoju ćerku, koja danas ima 18 godina, ona je jedna mlada, jaka žena, moj život. Moja loša odluka je bila da se udam.

  • Da li ste Vi zadovoljna žena i da li ima nešto što Vam nedostaje?

Jesam. Ništa mi ne nedostaje. Ja volim što sam žena i ako govorimo o nekom sledećem životu, više bih volela da se vratim kao žena, nikako kao muškarac.

  • Pišete li svaki dan?

Ne, ne pišem svaki dan, zato što sam mnogo zauzeta, putujem, promovišem svoje knjige, a pišem svakodnevno ponešto na facebook-u, ako se to računa u pisanje.

  • Kada je Vaše pisanje u pitanju, šta ćemo čitati sledeće?

Moja sledeća tema su poznati ljubavnici, tema iz 12. veka, a dešava se u Parizu. Imali su strasnu ljubavnu aferu koja se, nažalost, tragično završila. Naravno, knjiga će biti iz Heloizinog pogleda, pogeda žene. Ona je bila neobična žena tog vremena, ali je ona naterala društvo i crkvu u 12. veku, da joj dozvole da živi na način koji je ona želela. Zbog svojih odluka je izgubila sve što joj je tada bilo važno, ali je uspela da pronađe sebe u tome, i postane jedna od najuticajnijih i najsnažnijih žena svog vremena. To je još jedna žena u mom životu koja me je inspirisala, i ja joj na ovaj način uzvraćam, tako što ovu priču poklanjam čitaocima.


u Kragujevcu 27.maja 2012. g.

Omiljeni članci