Skoči na sadržaj

Ныне и для России, и для Сербии, для всех православных народов последний шанс для преображения

    Марина Кончар (Крагуевац, Сербия)


    Evopska ponoć

    Piše: Marina Mia Končar

    Ako pripadate narodu, koji je u predhodnih 100 godina doživeo trostruki genocid, koji je ubijan i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, u ratovima za nasleđe bivše Jugoslavije, jasno vam je da vi kao narod imate konstantne neprijatelje. Da ste vi, kao narod, praktično 100 godina u ratu, i da i svoju decu i unučiće morate pripremati na mogućnost ponavljanja istorije.

    Kako živimo u vremenu, kada se čitav svet menja velikom brzinom i kada dolazimo do spoznaje da se kako svet, tako i mi, nalazimo u ekonomskoj i duhovnoj krizi, ostaje nam da se zabrinemo i postavimo pitanje: Zašto je Srbija sa svojim prirodnim lepotama, srpskom kulturom i tradicijom, propalom ekonomijom, i problemima koji je potresaju kroz istoriju, pa i danas, obećana zemlja samo za one koji nisu Srbi? Da li se danas u 21. veku Srbi, graničari Slovenstva i Srpstva, Istoka, Zapada, Severa i Juga, graničari hrišćanstva, definitivno nalaze na raskršću, kulturnom, regionalnom, političkom? Da li nam se događa „Sukob orlova i orlušina“ i da li nam iz svake pore društva izbija kompleksu male nacije i tiho anatemisanje našeg poroda? Žalosno je što ne da smo zaboravili, nego nikada nismo ni upoznali pronalazački duh i pronalaske koje su nam ostavili Pupin, Tesla, Milanković i mnogi drugi. Ovo je samo deo plejade srpskih mozgova koji su svojim pronalascima obogatili, unapredili, i nećemo preterati ako kažemo, omogućili da današnji svet, ovakav kakav jeste, funkcioniše. A današnji svet je definitivno razjedinjen, nasilan, i kako stoje fake gold rolex stvari, trenutno, nemoćan da prevaziđe probleme sa kojima se suočava. Ogroman je jaz između bogatih i siromašnih. Globalizacija melje sve pred sobom, nemajući pravila. Uništavaju se suverene države, ruše se nacionalne ekonomije, a svetski moćnici, kako u ratu, tako i u miru, ne biraju sredstva da ponize slabijeg i ostvare svoje interese. Uporno smo negirali nešto što je očigledno, a to je, da globalizacija uništava sve pred sobom, a posebno hrišćanske vrednosti. Zatvarali smo oči pred činjenicama, učili pogrešnu istoriju i verovali da sve počinje upravo od nas. Nismo hteli da priznamo da u krugu onih bogatih nema mesta za 3/4 čovečanstva. Verovali smo da se bogatstvo razvijenih zemalja uvećavalo kao rezultat njihovog rada i pameti, a ne vekovnom ekonomskom eksploatacijom siromašnih zemalja. Pa i danas, kad nas eksploatišu, kada nam truju i uništavaju generacije koje stasavaju, mi govorimo da to nije tako.

    Srbija je raspadom drugog jugoslovenskog projekta teško stradala. Kao društvo Srbi su potpuno izolovani od svetske zajednice. Danas imamo okolnosti u kojima otežano komuniciramo sa svetom. Intelektualni kapital nije negovan, već je prepušten sam sebi, bez upliva države i društva. I u moru problema sa kojima se srpska država u ovim vremenima susreće, nikome ne pada na pamet da se posveti uvođenju patriotizma u obrazovni sistem Srbije, a sam obrazovni sistem se velikom brzinom urušava. Koliko je patriotizam poželjan u Srbiji? Mnogi veruju da je patriotizam, danas, u Srbiji, podmetanje nacionalnih mitova i fikcija.

    Danas, u Srbiji ne treba govoriti da si ponosan što je srpska država jedna od najstarijih nezavisnih zemalja u regionu, što je car Dušan doneo moderan zakonik, u ono vreme, što su Srbi bili na pobedničkoj strani u oba rata i što je srpska država stala u odbranu hrišćanske Evrope, što je bila bedem hrišćanstva.

    Ako pripadate narodu, koji je u predhodnih 100 godina doživeo trostruki genocid, koji je ubijan i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, u ratovima za nasleđe bivše Jugoslavije, jasno vam je da vi kao narod imate konstantne neprijatelje. Da ste vi, kao narod, praktično 100 godina u ratu, i da i svoju decu i unučiće morate pripremati na mogućnost ponavljanja istorije.

    To danas naša deca ne uče u školama. Ne uče o srpskim velikanima koji su dali doprinos svetskoj civilizaciji. Srpska deca ne znaju,  ili vrlo malo znaju, ko je bio Mihajlo Pupin, čovek koji je uspeo da američko javno mnjenje za vreme balkanskih ratova, a i posle atentata 1914. preokrene u korist tadašnje Srbije.  Srpska zastava se vijorila 28. jula 1918. na Beloj kući, a Amerika proglasila taj dan kao Srpski dan.  Tada je američki predsednik Vudro Vilson, između ostalog rekao: „Srbija se viteški borila i odupirala težnjama germanske nacije da dominira svetom.  Njihova ljubav prema slobodi je pobedila brutalnu silu. I zato pozivam narod Sjedinjenih Država da u nedelju, 28. jula, zatraži blagoslov svemogućeg Boga, da pomogne Srbiji da se oporavi od golgote.“ Spska deca to ne uče u školama.

    Ne uče da se 1690. godine trideset pet hiljada odabranih srpskih porodica preselilo iz Stare Srbije u Austriju kako bi bili bedem prema Evropi.

    Zalosno je što naša deca neće znati, šta je iskrena ljubav prema svojoj državi, svom narodu, naciji, jer ih uče da smo svi jednaki i svi isti, a nismo. A deca su neiskvarena, nevina, i treba ih učiti, ulagati u njih svakodnevno, širiti im ljubav prema svima, a prvenstveno prema svojoj porodici, narodu, državi. Na taj način buditi svest i odgovornost prema istoj toj državi, onoj državi koja je i sama odgovorna, koja ima svoju nacionalnu strategiju, koja voli svoje, a poštuje tuđe.

    Definitivno su Srbi umorni i nacionalno neodgovorni, a to prenose i na svoju decu. U defanzivi smo na svim poljima.

    Jednostavno je zatajilo osećanje ponosa i dubokog poštovanja prema najvišim institucijama vlasti, pre svega prema predsedniku, poštovanje državnih simbola, a da ne govorimo koliko su nepovoljni uslovi za učešće medija u patriotskom vaspitanju građana.

    Patriotizam je bitan za male narode kao što je srpski narod, da ne izgube vlastiti identitet i nezavisnost, kao i za zemlje koje imaju dugu istoriju, tradiciju, duhovnost, kulturu.

    Neophodno je u 21. veku, a po ugledu na Rusiju, odrediti nacionalne ciljeve, nacionalni program, obrazovanje, očuvati sopstveni jezik, kulturu, veru i običaje.

    Ruski narod nam je pokazao da je moguće posle teških vremena, podići se i krenuti u obnavljanje duhovnosti, tradicije, kulture. Kada je reč o generacijama koje stasavaju i koje će jednog dana voditi tu istu državu, možemo videti da je bitno da sve što okružuje mladog čoveka mora biti  prožeto patriotizmom.

    Mnoga deca u Srbiji, a verujem i u Rusiji, u ranijem periodu nisu bila u mogućnosti da se upoznaju na pravi način sa kulturom, tradicijom i duhovnošću svoga naroda. Zato je taj osećaj nedostatka patriotizma prisutan, a posebno u Srbiji izražen.

    Posle raspada SSSR patriotsko vaspitanje u Rusiji je bilo prepušteno samo sebi, kao i posle raspada bivše Jugoslavije. Rusija je prepoznala da je potrebno da se to stanje ispravi i da generacije koje stasavaju ne budu izgubljene za sopstvenu zemlju. Srbija je još uvek pod velikim pritiscima i nismo još uvek u mogućnosti da na pravi način zaštitimo generacije koje stasavaju. Problem je, ako nam stasavaju osakaćene generacije, kakva će nam država biti u budućnosti jer će te iste generacije voditi našu zemlju u budućnosti.

    Poslednji je trenutak da sve stavimo u službu ozdravljenja porodice, jačanja patriotizma i duhovnosti jer bez svega navedenog nema zdrave ličnosti a samim tim ni zdrave Srbije i Rusije.

    Globalizacija društva nudi nam budućnost bez rađanja, bez porodice kao institucije, i na velika vrata nam uvodi vrednosti zapadne „kulture smrti“ u vidu čedomorstava, gej-brakova, samoubistava, narkomanije i okultizma.

    Nažalost, ljudska žeđ za vlašću i pohlepom  poprima nezapamćene razmere; ravnodušnost prema patnjama drugih je očigledna. Šta god budućnost donosi ljudskom rodu, sudbina mu je da se večito bori. Civilizacija nije dovoljna u 21. veku da obezbedi trajni mir.

    Umesto da se svet posle velikih stradanja u drugoj polovini XX veka okrenuo smanjenju jaza između bogatih i siromašnih, potrudio da izgradi pravednije odnose za sve ljude i na taj način obezbedio trajni mir, pošao je suprotnim putem, dominaciji sile.

    Najopasnije su danas dominacije u duhovnoj sferi. Dešava nam se da nismo svesni da je sve prisutniji duhovni genocid nad našim narodima. Sistematski je ubijan ne samo um i razum, već je ubijana i duša, savest, patriotska osećanja, a sve u cilju ubijanja pravoslavlja. Uništavani su čestitost, poštovanje, pravdoljublje.

    Jedina nada za budućnost pravoslavlja je vraćanje na pravi put, podizanje moralne i duhovne svesti kod svakog deteta, svakog čoveka.  Prošlost nas uči mnogo čemu, a na prvom mestu, da pravde i poštenja više nema. Moćnici svoju moć zasnivaju na što većoj dobiti, oduzimajući od ekonomski slabijih ljudi i država i uništavajući prirodu. Znači, pohlepa i sila.

    I Rusija i Srbija su kroz istoriju imale teske periode. Vreme koje je pred nama je postavilo na put nova iskušenja koja kao pravoslavni narodi moramo izdržati i prevazići sve prepreke koje nam se postave na putu. Naši potomci moraju znati kroz šta su sve prolazila ova dva naroda na putu do istine i pravde, a sve one prave vrednosti, ostaviti im u nasleđe.

    Moramo upoznati naše potomke da definitino moramo voditi računa o natalitetu, posebno Srbija. Veliki je rizik postepenog nestajanja. Kada je Srbija u pitanju, istina je da smo došli u situaciju preporoditi se ili nestati. Znači, Srbima je na pomolu demografski sunovrat.

    Ako pogledamo i statistike u Srbiji, Srbima preti da postanu manjina u sopstvenoj državi. U ovom trenutku u Srbiji je veliki odliv omladine i naša dijaspora će uskoro po broju prevazići maticu.  Jer Srbi su narod deoba i seoba.

    I ruski kao i srpski narod mora da sačuva svoje zadužbine, kulturu, tradiciju, ponos naše prošlosti, koliko god ona bila teška i nesrećna. Jer ova vrsta modernog nasilja, duhovni genocid, perfidniji je i od fizičkog i od biološkog uništenja. Zapad želi da uništi autentično svedočanstvo i ruskog i srpskog naroda. Zapad uništava značajna civilizacijska i duhovna  dobra naših predaka. Teško je da nađemo prave reči kojima bi slikovito izrazili zgražavanje nad onim šta nam se dešava, a  još teže one kojima bi ih objasnili.

    Mi to moramo zaustaviti. Zaustaviti ne samo Zapad, već prodor islama. Evropa je definitivno sa ovim poslednjim dešavanjima pala u ruke islama. Potrebno je da našu decu i generacije koje stasavaju spremamo upravo za sve ono što se dešava u svetu. Srpski narod je dozvolio da nam se kroz bang rainbow sherbert flavors istoriju dogodi masovno pokrštavanje Srba u Hrvatskoj, prelazak Srba u muslimansku veroispovest, a sada nas uče da smo genocidni narod, a zaboravljaju da je Hrvatska jedina zemlja koja je imala dečiji logor u Jasenovcu.

    Vreme je da svoju decu, pravoslavnu, vratimo na pravi put, da se dogodi duhovno i moralno vaskrsenje pravoslavnih naroda. Rusija mora da bude na čelu te kolone, da svojim primerom pokazuje i osvetljava put svim malim narodima, jer jedino jaka Rusija, daje šansu i nadu malim narodima.

    Zato je nužno i buđenje nacionalne svesti koja nam je razbijena u paramparčad, bez korena u tradiciji. Godinama raskorenjeni, odvojeni od suštine narodima kojima pripadamo, ostali smo bez izvorne nacionalne kulture, bez vere, osnovnih civilizacijskih obeležja.

    Danas su na ispitu sve pravoslavne zemlje, kako Rusija, tako i Srbija, kako pojedinci, tako i države i narod.

    Mi želimo da se svi pravoslavni narodi, na čelu sa jakom Rusijom, ujedine u front znanja, patriotizma, rodoljublja, nauke. Da tako ujedinjeni dobijemo nadu za opstanak. Za ovaj strateški zadatak odbrane  pravoslavlja potrebne su nam požrtvovane patriote, rodoljubi. Zato je potrebno da ih rađamo i vaspitavamo i da porodicu podignemo iz pepela.

    Poznato je da su stare civilizacije, uspele da budu velike upravo zahvaljujući zdravoj porodici i porodičnom vaspitanju.

    I sam Aleksandar Solženjicin je rekao „Bez spasa morala nema spasa Rusije!“ To važi i za Srbe jer mi smo ipak potomci  kosovskih junaka, koji su dali svoje živote za Krst časni  i slobodu zlatnu.

    Govor Sv. Vladike Nikolaja u Londonu 1916.  mora da čuje svako srpsko dete jer će samo tako shvatiti koliko razloga ima da se ponosi svojim poreklom, svojim korenima.

    „Ja dolazim iz jedne male zemlje na Balkanu u kojoj ima jedan hram, i veći, i lepši, i vredniji, i svetiji od ovog hrama. Taj hram se nalazi u srpskom gradu Nišu i zove se ĆELE KULA. Taj hram je sazidan od lobanja i kostiju mog naroda. Naroda koji pet vekova stoji kao stamena brana azijatskom moru, na južnoj kapiji Evrope. A kad bi sve lobanje i kosti bile uzidane, mogao bi se podići hram trista metara visok, toliko širok i dugačak, i svaki Srbin bi, mogao podići ruku i pokazati: Ovo je glava moga dede, moga oca, moga brata, moga komšije, moga prijatelja, kuma. Pet vekova Srbija lobanjama i kostima svojim brani Evropu, da bi ona živela srećno. Mi smo tupili našim kostima turske sablje i obarali divlje horde, koje su srljale kao planinski vihor na Evropu. I to, ne za jednu deceniju, niti za jedno stoleće, nego za sva ona stoleća koja leže između Rafaela i Širera. Za sva ona bela i crvena stoleća u kojima je Evropa vršila reformaciju vere, reformaciju nauke, reformaciju politike, reformaciju rada, reformaciju celokupnog života. Rečju, kada je Evropa vršila smelo korigovanje, i bogova i ljudi iz prošlosti, i kada je prolazila kroz jedno čistilište, telesno i duhovno.

    Mi smo, kao strpljivi robovi, mi smo se klali sa neprijateljima njenim, braneći ulaz u to čistilište. I drugom rečju, dok je Evropa postajala Evropom, mi smo bili ograda njena, živa i neprobojna ograda, divlje trnje oko pitome ruže. Na Vidovdan 1389. godine srpski knez Lazar, sa svojom hrabrom vojskom, stao je na Kosovu Polju na branik hrišćanske Evrope, i dao život za odbranu hrišćanske kulture. U to vreme Srba je bilo koliko i vas Engleza. Danas ih je deset puta manje.

    Gde su? Izginuli braneći Evropu.

    Sada je vreme da Evropa Srbiji vrati taj dug.“

    Na kraju, sada je vreme da Rusija, Srbija i svi pravoslavni narodi krenu u reformaciju vere, nauke, politike, rada, celokupnog života. Vreme je da stanemo  u odbranu pravoslavlja, jer ako to ne učinimo danas, sutra će biti kasno.

    Ныне и для России, и для Сербии, для всех православных народов последний шанс для преображения

    Ныне и для России, и для Сербии, для всех православных народов последний шанс для преображения – веры, науки, политики, труда, всей нашей жизни.  Время встать на защиту православия, потому что завтра будет поздно.

    Мы живем во времена, когда мир стремительно меняется, причем мир этот, и мы вместе с ним, находится  в экономическом и духовном кризисе. А значит, для нас по-прежнему актуален вопрос: «Почему Сербия со своими природными красотами,  культурой и традициями, разваленной экономикой,  вечными для истории проклятыми вопросами  и  сегодня является землей обетованной только не для сербов?»   Неужели и сегодня,  в 21-м веке, пограничники Славянства и Сербства,  Востока и Запада, Севера и Юга, пограничники христианства – опять на перепутье: культурном, религиозном, политическом?

    Будут ли у нас и дальше продолжаться битвы «орлов с оралами» и суждено ли нам из каждой новой общественной эпохи выходить с комплексом малой нации?

    Нет, мы  не забыли, но, к сожалению, сами не  несем того духа изобретений и открытий, который оставили нам Пупин, Тесла, Миланкович и многие другие. Это лишь некоторые  из плеяды  великих сербских ученых, которые своими открытиями обогатили,  изменили, и не будет преувеличением сказать, что сделали более могучим  и нынешний мир.

    Но сегодняшний разделенный и полный насилия мир, без сомнения,  не в состоянии разрешить проблемы, с которыми он сталкивается. Огромен разрыв между богатыми и бедными. Глобализация без всяких правил, перемалывающая существующие устои.Разрушенные суверенные государства и национальные экономики. Мировые державы, использующие и для войны, и для мира любые средства, чтобы унижать ради своих интересов тех, кто слабее.

    Мы упорно отрицали очевидное, а именно то, что глобализация разрушает все на своем пути. И прежде всего,  христианские ценности. Мы закрывали  глаза на факты, изучали ложную историю и были уверены, что все началось только вместе с нами.  Мы не хотели признать, что в кругу избранных, богатых и благополучных нет места для  трех четвертей человечества. Нас убедили в том, что богатство так называемых развитых стран  есть результат  труда и разумного устройства их общества, а  не столетий экономической эксплуатации бедных стран. Даже сегодня, когда нас эксплуатируют,  когда уничтожаются новые поколения, мы продолжаем верить в подобные мифы.

    Сербия  после крушения второго югославского проекта тяжко пострадала.  Как общество сербы полностью изолированы от мирового сообщества. Сегодня наши возможности общения с миром затруднены. Интеллектуальный капитал заброшен, предоставлен сам себе, находится  без влияния государства и общества.

    И в море проблем, которые  испытывает сербское государство в эти времена, никому не приходит на ум,  никто не занимается введением патриотизма в систему сербского образования.  А сама система образования стремительно разрушается.

    Как относятся к патриотизму в Сербии? Многие считают, что патриотизм  в сегодняшней Сербии является мифом и фикцией.Сегодня  в Сербии не принято гордиться тем, что сербское государство  являлось одним  из старейших в регионе, что царь Душан создал свод законов, что сербы были на стороне победителей в обеих мировых войнах, а  Сербия всегда стояла на  защите христианской Европы.

    Если вы принадлежите к народу, который за последнее столетие трижды подвергался геноциду, который уничтожали во время Первой и Второй мировых войн, в ходе военных конфликтов при распаде бывшей Югославии,  очевидно:  вы, как народ, имеете постоянного врага.  А значит, как народ, проведший в войнах практически 100 лет, вы должны подготовить своих детей к возможности повторения истории.

    Но наших детей и сегодня не учат этому в школах. Не рассказывают о сербских гениях, внесших неоценимый вклад в мировую цивилизацию. Сербские дети не знают, или знают очень мало,  кто такой Михайло Пупин,  человек, которому удалось в ходе балканских войн и после сараевского убийства в 1914 году склонить общественное мнение в Америке в пользу Сербии.

    28 июля 1918 года сербский флаг развевался над Белым домом, а Америка провозгласила этот день «Днем Сербии».  Президент США Вудро Вильсон сказал тогда: «Сербия рыцарскиборолась и сопротивлялись стремлению германской нации доминировать в мире. Любовь сербов к свободе победила грубую силу. Поэтому я призываю народ Соединенных Штатов в воскресенье, 28 июля, просить благословения Всемогущего Бога, чтобы помочь Сербии оправиться от Голгофы». Но и этого сербским детям не рассказывают в школах.

    Им не рассказывают, что в 1690 году тридцать пять тысяч сербских семей переехал из Старой Сербии в Австрию, чтобы защищать Европу.Печально,  если наши дети не будут знать, что такое искренняя любовь к своей стране, своему народу, нации, потому что их учат, что все одинаковые, хотя это не так. Детям же, еще невинным и неиспорченным, требуется ежедневно прививать любовь – ко всем,  и прежде всего, к своей семье, народу, стране.  Только таким образом  можно пробудить сознание и ответственность по отношению к этой стране, которая  и сама ответственна за свою собственную национальную стратегию, которая любит своих и уважает чужих.

    Очевидно, что сербы устали, лишены национальной ответственности, и такую же безответственность передают детям. Сейчас мы находимся  в глухой обороне во всех областях жизни. Нет чувства гордости и глубокого уважения в отношении высших институтов власти, прежде всего в отношении президента, уважительного отношения к государственным символам, не говоря уже о том, насколько неблагоприятны условия  для патриотических СМИ.

    Патриотизм имеет важное значение для малых народов, таких как сербский,  чтобы не утратить свою самобытность и независимость,  сохранить долгую историю, традиции, духовность, культуру страны.  Патриотизм необходим и в 21 веке, так что  по образцу России,  нам требуется  национальная идея, национальная программа в образовании,  требуется сохранить свой язык, культуру, религию и обычаи.

    Русский народ показал нам, что  и после трудных времен возможен  национальный подъем и возрождение  духовности, традиций, культуры. Когда речь идет о новых поколениях, которым когда-нибудь мы передадим нашу страну, очень важно, чтобы все, что окружало молодого человека, было проникнуто патриотизмом.

    Многие дети в Сербии, а я полагаю, в прошлом и в России, не были знакомы с истинной культурой, традициями и духовностью своего народа. И в этом, особенно в сегодняшней Сербии, проявлялось отсутствие патриотизма.

    После распада СССР  целенаправленного патриотического воспитания в России, фактически, не велось, как и после распада бывшей Югославии.  В России признали, что эту ситуацию надо исправлять, чтобы молодое поколение не было потеряно для собственной страны. Сербия все еще находится под большим давлением, и мы еще не в состоянии должным образом защитить подрастающее поколение. Но какой  станет наша страна в будущем, если ее возглавят представители поколения, духовно искалеченного?

    Настало время задаться этими вопросами, озаботиться оздоровлением семьи, укреплением патриотизма и духовности, потому что без этого нет здоровой личности и, следовательно, здоровых Сербии и России.

    Глобализация общества предлагает нам будущее без института семьи, а  по пути к «западным ценностям» мы уже получили  «культуру смерти» в виде детоубийств, однополых браков, самоубийств, наркомании и оккультизма.

    К сожалению, человеческая жажда власти и жадность  привели к  отчаянной ситуации; равнодушие к страданиям других стало очевидностью. Что бы ни готовило будущее роду человеческому, нам предстоит сражаться.  Потому что цивилизация 21 века не в состоянии обеспечить  прочный мир.  После огромных страданий и потерь второй половины 20 века человечество, вместо того, чтобы сокращать разрыв между богатыми и бедными, устанавливать более справедливые отношения ко всем людям, и тем самым обеспечить прочный мир, пошло в противоположную сторону, сделав ставку на господство силы.

    Больше всего опасностей сегодня в духовной сфере жизни. Наши народы подвергаются и духовному геноциду. Систематически  уничтожают не только  ум и интеллект, но убивают  душу, совесть, патриотические чувства,убиваятаким образом православие.

    Единственная надежда на будущее – возрождение православия, повышение морального и духовного сознания в каждом ребенке,  в каждом человеке. Прошлое учит нас многим вещам, но, в первую очередь, мы видим, что ныне справедливости  и правды больше нет. Сила используется, чтобы получить, как можно больше, ограбив экономически более слабые страны и народы, уничтожая природу.

    В истории и России, и Сербии случались тяжкие времена.  Нынешнее время предлагает новые соблазны,  но мы, православные народы, должны преодолеть  трудности и препятствия. Наши потомки должны знать, через что прошли их народы на пути к истине и справедливости, и все эти  настоящие ценности останутся в наследство нашим детям.

    Мы должны предупредить наших потомков и о проблеме рождаемости.Потому что перед нами, особенно перед Сербией, огромный риск постепенного исчезновения. Сербия уже находится перед выбором: возродиться или погибнуть.На страну надвигается демографическая катастрофа.

    Если мы посмотрим на статистику,  то увидим, что сербам грозит стать меньшинством в своей собственной стране. На данный момент  из Сербии массово уезжает молодежь, если этот процесс продолжится, то в диаспоре сербов будет больше, чем на родине. Сегодня сербы являются нацией разделения и эмиграции.

    И русский, и сербский народ должны сохранить свою одаренность, культуру, традиции, гордиться своим прошлым, со всеми его трудностями и трагедиями. Будем помнить, что современное насилие через духовный геноцид приводит также  и к физическому и биологическому разрушению.

    Запад  стремится уничтожить самосознание и русского, и сербского народов. Запад разрушает важные цивилизационные и духовные достижения наших предков. Трудно найти правильные слова, чтобы ярко выразить возмущение по поводу того, что происходит с нами,  еще труднее донести эти мысли до общества.

    Мы должны остановить не только западную экспансию, но проникновение ислама. Европа, безусловно,  в результате ныне проводимой политики попала в руки ислама. Необходимо, чтобы наши дети и будущие поколения были готовы к тому, что сейчас происходит в мире.

    Сербский народ  подвергся массовому  окатоличиванию в так называемом Независимом государстве Хорватия, а также исламизации. А теперь нас учат, что это, оказывается, сербы «геноцидный народ», даже не вспоминая, что  Хорватия является единственной страной, на территории которой были детские концентрационные лагеря  смерти Ясеновац.

    Пришло время для наших детей вернуться на путь истинного православия,  духовного и морального возрождения  И во главе этого движения должна быть Россия,  показывая пример малым народам, освещая  им путь,  потому что только  единая и сильная Россия дает этим народам шанс и надежду на будущее.

    Для этого и необходимо пробуждение национального сознания, чтобы не распасться без корней и традиции.  За годы беспамятства, отделения от нашей национальной сущности, мы потеряли национальную культуру, веру, свои цивилизационные основы.

    Сегодня  перед испытаниями все православные страны: как  Россия, так и Сербия,  как каждый из нас в отдельности, так и  целые народы и государства. Мы хотим, чтобы все православные народы, во главе с сильной России, объединились в общий фронт знания, науки, патриотизма, родолюбия.  И тогда мы обретем надежду на выживание.  Для этой стратегической задачи защиты православия,  нам необходимы самоотверженные патриоты.  А для этого их нужно родить, обучить и воспитать,  подняв из поругания семью. Древним цивилизациям не удалось бы стать великими без здоровой семьи и семейного воспитания.

    Как сказал однажды Александр Солженицын: « Без спасения морали нет спасения России». Это верно и  для сербов, потому что мы потомки косовских героев, которые отдали свою жизнь  за Святой Крест и золотую свободу.

    «Мы  плоть от плоти, и кость от кости, и дух от духа нации, которая  и после Косовской битвы жили в своем доме,  но без своей свободы, в своей стране но под чужеземным господством, без земного царство,  без земного света».

    Речь святого владыки Николая Николай в Лондоне, произнесенную  в 1916 году, должен услышать каждый сербский ребенок, потому что только так можно понять, почему нужно гордиться своим происхождением и своими корнями.

    « Я приехал из маленькой балканской страны, где есть храм и больше, и прекраснее, и святее вашего лондонского храма. Этот храм находится в сербском городе Ниш и зовется Челе Кула (Башня Черепов).  Этот храм создан из черепов и костей моего народа.  Народа, который пять веков стоит, как плотина, на пути азиатского моря, на самом юге Европы.  А если собрать все наши черепа и кости, можно было бы  воздвигнуть храм в триста метров высотой и такой огромный, что каждый серб  мог бы поднять руку и показать: «Это голова моего деда, моего отца, моего брата, моего соседа, моего друга, моего кума…».  Пять веков сербы своими черепами и костями защищали Европу, чтобы она была счастлива.  Мы тупили сербскими костями турецкие сабли, чтобы остановить орду, которая, как ураган, неслась по Европе. И это продолжалось не десятилетия, даже не столетие, а все то время, что умещается между Рафаэлем и Ширером (?) Все эти белые и красные века Европа совершала реформацию – веры, науки, политики, труда, –  преображение всего своего уклада. Короче говоря, Европа преобразовывала и божественное, и человеческое наследие, проходя чистилище, телесное и духовное.

    Мы же, как треплеивые рабы, все это время клали свои жизни, чтобы защищать ворота в это чистилище. В то время, как Европа становилась Европой, мы были стеной, живой непробиваемой стеной, шипами вокруг нежной розы. На Видовдан сербский князь Лазарь со своим храбрым войском встал на Косовом поле, оплоте христианства, и отдал свою жизнь, чтобы защитить христианскую культуру. В то время сербов было столько же, сколько и вас, англичан. Сегодня сербов в десять раз меньше. Где они? Погибли, защищая Европу. Теперь время для Европы защитить сербов».

    Ныне и для России, и для Сербии, для всех православных народов последний шанс для преображения – веры, науки, политики, труда, всей нашей жизни.  Время встать на защиту православия, потому что завтра будет поздно.

    Марина Кончар (Крагуевац, Сербия)

    Prevod na ruski Ekaterina Polgueva