četvrtak, jul 18, 2019

Pretraga sajta

INTERVJU: Dragan Jovanović, predsednik opštine Topola

Mi Srbi, kao da smo neki ponavljači

PIŠE: Marina Mia Končar

Da je Karađorđe čekao da neko dođe sa zapada njemu da kaže, kada da digne ustanak protiv Turaka, mi bismo dan danas bili pod Turcima (Dragan Jovanović)

Po struci mašinac, monarhista u duši,  predsednik opštine Topola, Dragan Jovanović govori o Karađorđu, o prošlim vremenima, vremenima rušenja, obnavljanja Topole, dinastičkim obračunima, državnim prevratima iz kojih je izvlačio pouke. Govori, gde se Topola nalazi danas, kao i o svojim razmišljanjima, kada je srpsko društvo u celini upitanju.

Đorđe Petrović je poticao iz siromašne, nadničarske porodice, često se selio u potrazi za poslom. Godine 1787. stupio je u srpski dobrovoljački odred austrijske vojske. Rođen je u Viševcu, živeo je na više mesta, u Žabarima, Zagorici, u Sremu, da bi Topola bila njegovo konačno odredište.

– ŠTA MISLITE, ZBOG ČEGA JE BAŠ TOPOLA BILA KONAČNO ODREDIŠTE KARAĐORĐA?

Topola, pre svega, zbog Oplenca. Oplenac je brdo u sred Topole, sa koga se vidi cela Šumadija i za jednog takvog buntovnika, vojskovođu, Vožda, kako su ga zvali, Topola je bila idealno odredište. Sa druge strane, zbog svog geografskog položaja, Topola je na samo 80 km od Beograda, na nepunih 40km od Kragujevca, na 8km od Aranđelovca, odnosno od Orašca, tako da sve to skupa je doprinelo da Vožd za svoje odredište i za svoje središte odabere Topolu.

– TOPOLA JE ZA VREME KARAĐORĐA POSTALA CENTAR DRŽAVNOG ŽIVOTA, ZBORNO MESTO NARODA IZ  OSLOBOĐENIH I NEOSLOBOĐENIH KRAJEVA, U VREME KRALJA PETRA TRGOVAČKO- ZANATSKO NASELJE. ŠTA JE TOPOLA DANAS?

Topola je danas jedno prelepo mesto,  prepuno kulturno istorijskih spomenika koje naravno treba da obiđete. Topola je danas opština koja broji oko 30.000 stanovnika, koja zauzima, i to geografski, apsolutno centralno mesto u Srbiji. Topola je centar Srbije i Šumadije, sedište dinastije Karađođevića. Na Oplencu, u onoj prelepoj beloj crkvi počivaju četiri srpska vladara. Svaki osnovac kada uči prve pojmove o savremenoj srpskoj državi, treba da dođe u Topolu da se upozna i da vidi šta je Topola bila nekada, šta je Srbija bila nekada, da vidi naše ideološke zablude, koje smo imali, naročito posle 1945.g. i da preispita sebe i svoje roditelje, ko smo, gde smo i kuda stremimo. Ono što bih ja voleo da bude je srpski Marselj i sa čime mi treba da se ponosimo, a u stvari je i dobrim delom Topola bila srpski usud. Ideološki protivnici Karađođevića su 1945.g. napravili strašne stvari u Topoli, divljačku privatizaciju, ubijanje najviđenijih ljudi. Čovek koji je vodio opštinu Topola za vreme takozvane Nedićeve vlade, brutalno je ubijen i čitava njegova porodica. To su neke stvari, duboke istorijske nepravde, koje i do dan danas, nažalost, nisu ispravljene. Nama još nije vraćena imovina, u zgradi u kojoj razgovaramo, ja sam kao predsednik opštine podstanar i ova zgrada pripada, kao  opštenarodna imovina, državi Srbiji. Topola nema apsolutno ni 1km² svoje imovine, a sve to zbog svog istorijskog nasleđa.

– KOLIKO STE SEBE UTKALI U DANAŠNJU SLIKU TOPOLE?

Utkao sam koliko mi je narod dao na izborima. Ja sam 2004.g. pobedio na prvim direktnim izborima za gradonačelnika Topole. Tada sam osvojio 53% glasova i pobedio sam u prvom  krugu. Godine 2008. predvodio sam listu koja se zvala Dragan Jovanović, NS, DSS, osvojio sam 60% što je bio najbolji rezultat u Srbiji, tako da ta volja naroda i taj glas naroda kažu da je glas Boga, prema tome, sigurno smo utkali mnogo toga. Topola je imala ogromnih problema, nerešeno pitanje vodosnabdevanja, kao krucijalni problem, katastrofalnu infrastrukturu. Topola ima 32 sela u svom sastavu, ovde skoro 4/5 stanovnika živi na selu. Ogroman posao smo napravili, Topola više nema problema sa pijaćom vodom, pije sada najkvalitetniju vodu, mogu da kažem, čak i u Srbiji. Uradili smo više od 180km lokalnih puteva, mnogo toga u selima, napravili novu gradsku biblioteku, obnovili staru varošku školu, napravili najmoderniji prečistač za otpadne vode, uradili kompletnu kanalizaciju u čitavoj Topoli, 12 sela smo do sada uključili na gradski vodovod i ta sela piju kvalitetnu, pitku, gradsku, pijaću vodu. Mnogo smo uradili da pomognemo seljacima sa kratkoročnim kreditima. Topola danas ima najkvalitetniju poljoprivrednu proizvodnju, prema podacima Regionalne privredne komore;  samo od izvoza voća u 2010.g. na rusko tržište imali smo neto devizni priliv od 6.500.000 eura. To su sve pokazatelji da smo dosta dobro radili, ali daleko od toga da to ne može i više, i još bolje.

– KOLIKO VAM JE BITNO TO NEKO PROŠLO VREME I DA LI STE IZ TOG VREMENA, RUŠENJA, OBNAVLJANJA TOPOLE, DINASTIČKIH OBRAČUNA I DRŽAVNIH PREVRATA, IZVUKLI NEKU POUKU, JER STE IPAK NEKO O KOME ĆE SE PRIČATI I O ČIJEM RADU ĆE SE SUDITI?

Apsolutno. Ja sam svestan tog istorijskog nasleđa. Pre svega, ja sam odgajan u svešteničkoj porodici. Moj deda je bio sveštenik, čuveni arhimandrit studenički Aleksij Jovanović, koga su na žalost komunisti ubili 1947.g., on je bio i poslanik pre rata, tako da smo mi u porodici, a i ja sam, vaspitavani u tom jednom tradicionalnom, hrišćanskom duhu. Bili smo svesni svih posledica, koje smo kao jedna sveštenička kuća imali posle 1945.g. Ja sam, apsolutno svestan tog nasleđa istorijskog koje nosimo, moja porodica i ja, i uopšte Topola i ovo okruženje. Svestan sam da će se i o mome radu suditi, zbog toga, možda sam jedinstven predsednik opštine u Srbiji, kod koga nema zakazivanja sastanaka, ovde kada građanin Topole prolazi pored opštine, može da dođe da vidi šta radi predsednik. Bukvalno, kada sam u ovoj zgradi, ja primam građane, pokušavam istinski da budem narodni predsednik opštine, da budem sa ljudima i u dobru i u zlu, i kad je svadba i kad je, ne daj Bože, sahrana i bilo kakva nevolja. Svestan sam da će se o mom radu suditi, ali Boga molim i duboko se nadam da ću imati prilike, pre svega, da budem i ministar iz Šumadije.
Mi  imamo veliku nesreću, da u Vladi Srbije nema nijednog ministra južno od Save i Dunava. To je veliki problem, kada vi nemate jednoga ministra u srpskoj vladi Šumadinca. To je strašan problem, i prosto se nadam, da će mi narod i ljudi ukazati poverenje da jednoga dana, a taj dan se nadam da će brzo doći, da mogu da predstavljam Šumadiju u Vladi Republike Srbije.

–  ŠTA KARAKTERIŠE LJUDE IZ OVIH KRAJEVA, NEKI KAŽU DA JE OVDE NAROD TRPELJIV DO NEKE GRANICE, ALI I VRLO BUNTOVAN, PA KAŽU, NIJE NI ČUDO ŠTO SU OVI KRAJEVI BILI USTANIČKI? 

Jeste, moram da kažem jednu stvar, ja sam beogradski đak, završio sam fakultet i živeo 5 godina, koliko mi je trajao fakultet, u studentskom domu i sada, kada razmišljam o nama Šumadincima i drugima, na primer Crnogorcima, o ljudima koji su poreklom iz Bosne, sa Kosova i Metohije, i kada upoređujem nas Šumadince, mogu, pre svega, reći da su Šumadinci jedan miran, trpeljiv narod, vrlo vredan. Ono što je nekada naša loša osobina, to je da smo ponekada, možda, sujetni jedni prema drugima; nismo kao neki drugi koji vuku jedni druge, a mi nekako uvek gledamo da nekome poturimo nogu. To je, možda, naša loša osobina. Tačno je da smo mi buntovni, tačno je da nas vi možete gaziti do određenog stepena, onda bes provri i onda, bež´te ko gde stigne. Ja moram da izdvojim i tu lošu karakteristiku, uopšte, nas Šumadinaca, a to je da smo previše podeljeni i posvađani, stranački, ideološki. Ja sam često, ovde, svedok da taj rat između partizana i četnika nije završen, da su se svuda skoro izmirili, samo kod nas, ovde u Šumadiji, nisu. Još se prebrojavamo, ko je bio u četnicima, ko u
partizanima i kažem, te duboke podele istorijske, nekako, još uvek traju. Vidim da se povampiruju neke stare podele na Obrenoviće i Karađorđeviće, nove podele na ravnogorce i pripadnike partizanskog pokreta; sve to nas deli, a to bi, verujte, trebalo da ostane u istoriji, jer mi samo jedinstveni nešto možemo da pravimo. Ako smo mi nejedinstveni, a tako nas je malo ostalo, ovaj zadnji popis na primer pokazuje da Topola čak i nije  tu drastična u odnosu na pre 10 godina, kada je bio zadnji popis, mi smo izgubili na primer samo stotinak stanovnika. Ako se gleda nominalno broj, to uopšte nije strašno, možemo čak time i da se hvalimo. Ako pogledate starosnu strukturu, mi smo u strašnom problemu, nama je pre 10 godina prosek starosti građana Topole bio 42 godine, danas je već 49 godina. To je problem koji nam samo pokazuje da će tek istinsko opadanje broja stanovnika u centralnoj Šumadiji biti za nekih 10 do 15 godina. To je veliki problem i mi svi skupa moramo da poradimo, moramo biti jedinstveniji, moramo biti složniji i, naravno, moramo se i obožiti i umnožiti, jer bez toga nama ovde opstanka nema,  i onda će neki drugi naseliti ove naše prelepe krajeve.

– DA LI STE VI OSOBA OKO KOJE ĆE SE OKUPITI I JEDNI I DRUGI ŠUMADINCI?

Apsolutno. Rekao sam da potičem  iz svešteničke porodice, ali nikada, verujte mi, nikada, a možete da vidite i plaketu koju sam dobio od SUBNOR-a, od ljudi koji predstavljaju naslednike tog komunističkog pokreta sa kojima ja ništa ideološki blisko nemam, ali ja cenim i ljude koji su iz ideoloških, potpuno suprotnih ideja od mojih, krenuli u borbu za oslobođenje. To treba ceniti. Treba i potomke poštovati. Treba pokušati sa jednima i drugima razgovarati, moram da ponovim, da se te ideološke razlike ostave po strani i da mi moramo da gledamo gde je Srbija danas, kako majci Srbiji pomoći danas,  da budemo jedinstveni, jer toliko imamo spoljnih protivnika, toliko imamo i unutar Srbije državnih problema. Mi  smo zemlja koja ima još uvek otvoreno pitanje granica, da ne pominjemo sada Kosovo i Metohiju, Rašku oblast; vidite da se u Vojvodini stvara veštačka nacija, imamo sličnu matricu koja je primenjena u Crnoj Gori,  potpuno isti recept se primenjuje nepunih 10 godina kasnije. Mi Srbi, kao da smo neki ponavljači. Da se ne hvalim, ja sam bio dobar đak u školi, ali meni se sve čini, kao da ništa ne pamtimo, kao da su nam, kaže narod, svrake popile mozak. Vi, uopšte, ne vidite i onda vam dođu neki koji su sluge ovih sa Zapada i onda vam govore šta vi treba u vašoj kući da radite i kako ćete sutra da se krstite, i šta ćete vi da činite, kako ćete vašu decu da vaspitavate, a ja se iskreno pitam: dokle će to, kada ćemo mi jednom da kažemo – dosta? Malopre smo pominjali velikoga Vožda Karađorđa Petrovića. Pa da je on čekao  da neko dođe sa zapada njemu da kaže kada da digne ustanak protiv Turaka, mi bismo dan danas bili pod turcima. Mi smo i danas svedoci da turski  ministar inostranih poslova dolazi kao spasilac da miri islamsku zajednicu u Srbiji, da se svašta radi, da Turci prave autoput za Rašku oblast. Svega smo mi ovde svedoci, samo se ja ovde lično, kao Šumadinac, čudim i pitam: dokle će to da ide, kada ćemo da kažemo dosta, i kada će jednostavno Šumadija da digne glas? Jer, da nije bilo Šumadije i srpskog opanka, ove današnje Srbije, ni ovakve nebi bilo.

– DA LI HOĆETE DA KAŽETE DA JE SRPSKA KULTURA I TRADICIJA NA OVIM PROSTORIMA DANAS UGROŽENA?

Apsolutno. Topola mnogo čini u danima Opleničke berbe; svakog drugog vikenda u oktobru, ovde je Sabor narodnog stvaralaštva. Ovde, u Topoli, imate smotru najkvalitetnijih igračkih i pevačkih grupa koje baštine tu tradicionalnu srpsku muziku, pesmu i igru, ali nije to dovoljno. Vi danas imate jedno pomodarstvo  da sve što dolazi sa strane je bolje, lepše, interesantnije, nego što je ono autentično vaše. Nažalost, vi preko medija koji imaju nacionalnu frekvenciju imate favorizovanje muzike i svega ostaloga, nametanje te postmoderne, ili te kulture koja dolazi, pre svega sa Zapada. Tu smo, gde smo. Dodatni problem je što imate, pre svega, internet. Mi svi volimo internet, i ja sam ponekad zavisnik od interneta i raznih stvari koje se tamo mogu pročitati. Internet za malu decu krije toliko zamki i nosi toliko problema; zato moramo naći neku određenu meru. Pre svega, i moja generacija, a ja ću uskoro napuniti 40 godina, koja je sad u naponu neke životne snage. Moramo naći način da ovu našu lepu zemlju, organizujemo, pre svega bolje. Ako je mi ne organizujemo, ako mi ne budemo našli način, da se ovde u Srbiji više radi, da se više proizvodi, da se šumadijsko selo sačuva, ako urušimo šumadijsko selo, onda više nemamo šta da tražimo. Pre nepunih mesec dana sam bio u opštini Kuršumlija, išao sam kroz 20 sela, gde nemate ni jednog jedinog čoveka. To je  verovatno, od tog administrativnog prelaza sa Kosovom i Metohijom, pa do središta opštine, prođete, putujete 100km i nigde ne možete čoveka da sretnete. To je naš veliki problem jer ako će sve u Srbiji da se svodi na Beograd i na okolinu Beograda, onda smo propali, onda nama budućnosti nema, a da nam se to ne bi desilo, da se kao neki narodi koji su u  istoriji prosto nestali i da Srba već 2030. do 2040.g. bude manje od milion, mi moramo da se dovedemo u red i da nešto lepo učinimo sa ovom zemljom.

– PO SVEMU ŠTO STE DO SADA IZGOVORILI, NE LIČITE NA ZAGOVORNIKA EU?

Ja sam veliki evroskeptik, iako sam kao student bio stipendista nemačke fondacije „Fridrih Ebert“ i zahvaljujući njima sam delom uspeo da se iškolujem, ali verujte mi, ja sam imao prilike da putujem, nas gledaju kao male Ruse. Skoro sam bio u Amsterdamu, Holandiji, Srbija – Rusija.   Mi, nekako, stalno bežimo od toga. Imate ljude u Srbiji koji večito vole da se dodvoravaju. Ja sam za to, da mi, pre svega  gledamo šta je naš nacionalni interes. Da bismo se mi očuvali kao narod, moramo da vidimo, sa kim možemo da trgujemo. Šta vi možete da prodate danas Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, a šta možete Rusiji? Ja sam rekao na početku da smo samo voće iz Topole 2010.g. izvezli za 6.500.000 eura, a zamislite, imao sam tu priliku i tu čast da  budem prošle godine u Moskvi, na sajmu ishrane. Sve u Srbiji što se proizvede, ne može Moskvu da prehrani. Imali su poseban štand na kome je bila izložena roba iz Srbije. Znate šta je bilo prisutno? Bilo je voće iz Topole, vino iz podruma Aleksandrović iz Topole, plazma keks, jafa keks i neki banini, mislim da je firma iz Kikinde. Ništa više. To je sve što je prodavano Rusiji. To je katastrofa. Državi Srbiji  je potrebna srpska razvojna banka, potrebna je nova firma kao što je bio „Genex“, koja će na drugačiji način da trguje sa Rusijom, koja će ovde da kupuje sve što može u Rusiji da se proda, a onda da uzima naftu, gas, pa da ima kreditne linije od srpske razvojne banke, da se zna šta se kreditira. Ako hoćemo da budemo zemlja koja izvozi, mora da se zna šta se izvozi, ne može država da favorizuje samo uvoznike, te takozvane tajkune, kako ih sad već i narod raspoznaje, koji na narodnoj muci stiču ogromno bogatstvo. Ne može to da traje dugo. Znači, ovaj narod mora da bude svestan, to vam iskreno kažem, niko nije protiv, da ako treba, sa Zapada uvezemo modernu tehnologiju. Mi moramo da se modernizujemo kao društvo, i kao narod, i kao država, ali ako hoćemo da  imamo neki devizni priliv, moramo da se okrenemo tržištima, na koja pre svega možemo da plasiramo svoju robu  i od kojih možemo nešto da dobijemo i da naplatimo. To je pre svega rusko tržište. Kažem to kao neko ko je bio „nemački đak“. Lako je ljudima koji gledaju filmove, pa misle, samo da dođemo tamo. Nažalost, danas su na vlasti u Srbiji deca komunista. Ja vam to moram iskreno reći, evo, pod krivičnom i materijalnom  odgovornošću, ovi danas koji vode Vladu Srbije, to su sve deca komunista. Pre 20 godina kad ste gledali drugi dnevnik, bila je priča; sad smo u socijalizmu, samo da pređemo socijalizam pa da dođe komunizam, pa će poteći med i mleko. E tako vidim, nama pričaju, jednu drugačiju ideologiju, ali je u principu forma ista; samo da uđemo u EU, pa će tamo nas da sačeka med i mleko; koji med i mleko? Gledajte šta se u Grčkoj dešava, tamo samo što nije rat na ulicama. Vidite da su sad problemi u Italiji, Španiji, Portugaliji. Koga će i kada će, jadnu Srbiju da prime? Pa Turska je 40 godina kandidat za EU, Makedonija, ovi naši južni susedi, oni su kandidati 12 godina. Mi Srbi, koji smo ratovali sa NATOM, koji  smo imali muke, kojima otimaju srce, Kosovo i Metohiju, kuda smo mi krenuli? Ja vam ponavljam, nisam protiv EU, ja sam evroskeptik, da ne srljamo tamo kao muva bez glave, kako se kaže, već pre svega, da organizujemo sebe, da se izgradimo unutar sebe, jer kad ste iznutra jaki, složni, moćni, kad imate saveznike, tražiće oni nas, a ne ovako, da vas prime kao Bugarsku i Rumuniju. Da odete danas u Rumuniju da vidite, da mi i ovakvi bolje živimo, nego što žive Rumuni, koji su već skoro 10 godina u EU. Šta su oni time dobili? Ništa, apsolutno ništa, dobili su samo one konzerve kojima je skoro istekao  rok upotrebe. To vam je pomoć EU.

– PROSTO MI SE NAMEĆE PITANJE, KADA BI VAŠA STRANKA PROMENILA KURS, PODRŽALA ULAZAK SRBIJE U EU,  ŠTA BISTE ONDA URADILI?

Da vam nešto kažem: bio sam među ljudima koji su osnovali NS, bio sam na svim funkcijama, dugo sam bio i generalni sekretar stranke, znači čovek koji je bukvalno pravio opštinske odbore stranke. Ono što mogu da vam kažem, mi smo sada u koaliciji sa SNS. Ali šta je suština? Meni je ovo drugi mandat na mestu predsednika opštine, ali kada je moja stranka otišla u opoziciju, mnogo njih je dolazilo u moju kancelariju, i kući kod mene. Inače, živim u jednom lepom selu Blaznava, podno Rudnika. Govorili mi: daj, promeni stranu pa ćemo ti dati ovo, pa ćemo ti dati ono,  samo promeni stranku ili samo idi od Velje, ne moraš nigde da ideš, u drugu stranku. Međutim, gospodo draga, ja imam  obraz. Ja imam stvarno i ideološki stav u čitavoj priči, i ako sutra NS i moji partijski saradnici promene kurs, ja u tome neću biti. Ja nisam neko ko se prodaje za šaku čvaraka, i tu nema šanse, moj želudac nije takav, ja imam stav o svemu tome, ja ću se tog stava držati; ako vidim da sam u strogoj manjini, neću se baviti politikom, hvala Bogu, ima i drugih stvari koje se mogu raditi u životu, imam malo dete, pa podizaću dete.

– DA LI MISLITE DA IMATE NEKU ZAJEDNIČKU CRTU SA RADOJEM DOMANOVIĆEM, S OBZIROM DA I VI PRIČATE NEŠTO, ŠTO NEKO NE ŽELI DA ČUJE?

To me do sada niko nije pitao. Interesantno pitanje. Znate šta, u Srbiji imate ljude koji se iz različitih interesa bave bilo čime, iz čisto ekonomskog interesa, koristi; onda uvek oni gledaju da idu linijom manjeg otpora i da govore, ili što im neko kaže, partijski šef, ili, već ko. Ja to mrzim, to su ljigavi ljudi, koji nemaju svoje – ja. Ja  nikada nisam bio takav, ja imam svoj stav o svemu, imam svoju politiku koju sprovodim, hvala Bogu, moji Šumadinci su me za sada podržavali, evo, dolaze izbori, videćemo kako će biti na izborima. Rekao sam 2004. 52%, 2008.g. 60%. Ono što je za mene važno, evo, 4 godine smo u opoziciji da kažem republičkoj vladi, ni jedan me, ali bukvalno, ni jedan me moj odbornik, niti bilo koji moj saradnik, nije napustio, i ako smo prošli čitavu golgotu. Ne dao Bog nikome da u današnjoj Srbiji bude na vlasti u opštini, a opozicija na republičkom nivou. Ja sam ostao jedini opozicioni predsednik opstine u Šumadiji,  a 2004. nas je bilo  troje. Svi su napustili, jednostavno su se prodali, a to su uradili pod pritiscima, jer imate budžetsku inspekciju svakoga dana, razne kontrole, sve živo vam šalju, samo da bi vam našli nešto, čime bi vas ucenili. Ja kažem, hvala Bogu,  uspeo sam  neozleđeno da prođem kroz čitavu tu priču, da mi ništa ne nađu, jer imam tu sreću, da imam kvalitetan krug saradnika. Prema tome, da li to sve podseća na Domanovića? Ova današnja Srbija u 21. veku, verovatno ima sličnosti u svemu tome, ali eto, Šumadija je uvek imala te buntovne ljude, tako da, ima ih, vidite, i danas.

– NA OFICIJALNOM SAJTU OPŠTINE TOPOLA PROČITALA SAM „NAĆI SE U TOPOLI, ZNAČI BITI NA SAMOM IZVORU NOVIJE SRPSKE ISTORIJE“. KOJE NOVIJE SRPSKE ISTORIJE?

Pre svega se misli na noviju srpsku istoriju od 1804.g., od podizanja Prvog srpskog ustanka, od dana kada je Vožd počeo da pravi svoj utvrđeni grad podno Oplenca,  koji se kasnije nazvao Topola, naravno, kada je završio 1811.g. svoju crkvu koju je posvetio Presvetoj Bogorodici. Čuvena Karađođeva crkva je ove godine proslavila 2 veka postojanja. Međutim, i kasnije, posle toga, i kad su došli balkanski ratovi, kasnije, Prvi svetski rat i onaj drugi veliki rat, nažalost i ovi zadnji ratovi po raspadu bivše velike Jugoslavije, nekako su imali velikog odjeka na Topolu. Nažalost, u Prvom svetskom ratu je stradao svaki drugi punoletni muškarac, koji je bio iz ovoga kraja, sva lična pratnja, tada regenta Aleksandra Karađorđevića, vrhovnog komandanta srpske vojske, je bila iz Topole i sela između Topole i Kragujevca jer samo je u njih imao najveće poverenje, i taj čuveni Šumadijski gvozdeni puk koji je pratio kralja Aleksandra, bio je od mladića iz ovog kraja. Da nije bilo tih ratova, danas bi, možda, Šumadija imala mnogo više Srba, ali pitanje je, ko bi upravljao Šumadijom? Eto tako da, kada dođete u Srbiju, u Topolu,  na Oplencu možete viditi spiskove, koliko je ljudi samo poginulo iz ovih krajeva, u Prvom balkanskom, Drugom balkanskom, Prvom svetskom ratu, pa onda kada se još setimo, da su ovde ljudi bili na takozvanoj „krivoj strani“ u Drugom svetskom ratu, da su većinom  bili u Ravnogorskom pokretu. Nastradale su čitave porodice posle Drugog svetskog rata. Možete da zamislite koliko se stvari prelama u ovako malom mestu.

– NEKOLIKO PUTA STE POMENULI KOSOVO I METOHIJU. IMA LI NADE, DA KOSOVSKI SRBI, OSTANU U SASTAVU SRPSKE DRŽAVE?

Moram da kažem, da sam i lično odlazio dole, kao funkcioner stranke i kao predsednik opštine. Ja pre svega, molim Boga da oni izdrže, a oni ne mogu da uspeju bez pomoći vrha srpske države. Koliko je taj vrh iskren, to je drugo pitanje, koliko on istinski želi, i da li želi da ispuni želje svojih nalogodavaca sa Zapada, ili hoće da zaštiti te Srbe dole, veliko je pitanje i to je sada nešto oko čega će se prelamati. Vrlo će teško biti. Velika odgovornost  je i na mojim kolegama, predsednicima opština, ove četiri, pre svega opštine  severno od Ibra. Molim Boga da im podari snage, jer ako mi sada, mi,  mislim na Srbe, pre svega, a ja se i ako su mi svi odavde već pet generacija iz centralne Šumadije,  saosećam sa tim ljudima. Ako ne uspemo da Albance, odnosno Šiptare, zadržimo  na Ibru, bojim se da će oni za 25 godina biti na Moravi. To je ogroman problem, i mogu sa podsmehom ljudi kada to čuju, da kažu da to nije istina, ali, verujte mi, ako se nešto ozbiljno ne preduzme, bojim se, da će za  20 do 30 godina, sve biti kasno.

– ZAR NE MISLITE DA JE IRONIJA, DA SU ŠUMADINCI SPREMNI DA KRENU DA BRANE SRBE NA KOSOVU, A DA SAMI LJUDI SA KOSOVA, KOJI SU SE DOSELILI U ŠUMADIJU, NA TO NISU SPREMNI?

Verujte mi, njih je sramota da se pojave dole, jer oni su većinom prodali svoja imanja i sada je njih sramota da kažu, odakle su. Mene nije sramota da kažem da sam odavde, iz Blaznave, i da su moji 500 godina tu, ali njih je sramota. To je veliki problem kod nas Srba, to su te podele, o kojima sam govorio na početku, ali, eto, nas koji smo autentični Šumadinci; niti nam je teško, niti nam je skupo da odemo dole, da finansijski pomažemo naše sunarodnike, da šaljemo humanitarnu pomoć. Ništa nam nije teško, ali nažalost, gledamo ljude koji se voze u besnim džipovima, pored nas, imaju mnogo više novca od nas i koji su odozdo, a  ne misle, dole, da se vrate. E, to je problem koji se javlja, nažalost, mi smo sličnu matricu već gledali, kada je bila u pitanju Republika Srpska  Krajina, odnosno Hrvatska. Možda je to neki naš usud, ili prokletstvo naše nacije, ko će to već znati. Pazite, ne treba zbog takvih osuđivati sve. Da me to konkretno niste pitali, ja to nikada ne bih pomenuo. Ja imam osećaj pripadnosti naciji i ja ću gledati, kada sam u mogućnosti, da pomognem, sve ću učiniti da pomognem. Nije mi teško. Otići ću da provedem neko veće sa njima, jer njima znači kada čuju da je neko iz Topole, iz srca Šumadije, došao da bude sa njima, pre svega, u moralnom smislu, tim ljudima znači, a ja ću se iskreno truditi da budem sa njima, pa kako god bilo.

– DA LI JE, PO VAMA, TEŽA EKONOMSKA ILI DUHOVNA KRIZA SRPSOG DRUŠTVA?

To je teško pitanje. Verujte mi, ne zna se na kom je polju gora situacija. Međutim, ja opet kažem, ako nekad izgubimo neki novac, možemo da ga povratimo, a ako dušu izgubimo, više je nikada ne možemo povratiti. To moralno posrnuće svih nas je veći problem i od ovog  ekonomskog. Mora se mnogo raditi, svi mi, i kada vaspitavamo svoju decu. Nažalost,  nama je i u prosveti velika kriza, možda i roditelji previše očekuju da će im škola vaspitati decu, a onda shvate da ni jedni ni drugi nisu na kvalitetan način odradili posao. Sa druge strane imate ekonomsku situaciju, koja je takva, da će vam naši vlastodršci govoriti da je svetska ekonomska kriza, da nisu mogli bolje. Kada ih pitate, koliko oni troše para na razne reprezentacije, svaki dan imate neke agencije koje se formiraju i koliko se narodskih para arči, potpuno, bez veze, niko vam neće dati jasan odgovor. Da se vratim na vaše osnovno pitanje, mislim da je moralna kriza koja postoji kod nas teža, a ja volim da upotrebim reč „rasrbljavanje“ Srba. Problem ako kažete da ste Srbin, da ste patriota, da ste rodoljub, da ste nacionalista. Gledaju vas, kao da ste ratni zločinac. To je neverovatna stvar. Srpska pravoslavna crkva treba dosta da učini, i mi svi skupa, koji smo na različitim funkcijama, na poziciji da možemo da uradimo nešto. Mnogo mladih ljudi gleda u nas, da vide jedan normalan lep primer, a ne da vide samo kabadahije, političare, u besnim automobilima.

– ŠTA MISLITE O MONARHIJI?  GODINE 1947. UKAZOM JE ODUZETA IMOVINA PORODICE KARAĐORĐEVIĆ. EDVARD KARDELJ JE POTPISAO TO REŠENJE. PRILIKOM ODZIMANJA,  KARAĐORĐEVIĆI SU POSEDOVALI 143 HA.  VAŠE MIŠLJENJE O PRIČI OKO PORODICE KARAĐOĐEVIĆ, I ŠTA BI PORODICA KARAĐOĐEVIĆ DONELA KAO BOLJITAK OPŠTINI TOPOLA?

Moja porodica je uvek bila monarhistička. Od kako postojimo i dok bude naše porodice, mi ćemo svi biti monarhisti. To apsolutno nije sporno. Ali, nažalost, mi jesmo za kraljevinu, još samo kad bi ovaj prestolonaslednik bio za kraljevinu, onda bi bilo super. Na moju veliku žalost i na žalost ljudi koji duboko u srcu osećaju da je kraljevina nešto što je prirodno za Srbiju, današnji prestolonaslednik to ne oseća, a to mi svi vidimo. Zamislite ja sam 7 godina predsednik opštine Topola, bar 10 puta sam ga molio u direktnim razgovorima da dođe na Oplenac, da bude na Oplencu, da napravi bar jedan godišnji prijem za Badnji Dan recimo, ali od tog nema ništa.

–  ZAR NE MISLITE DA JE PORODICA KARAĐORĐEVIĆ SLIKA SRPSKE PORODICE?

   Svi naslednici sa strane počivšeg kralja Petra II, pa zatim princa Pavla Karađorđevića i kada vidite tu jednu ogromnu netrpeljivost, možda ste vi i u pravu. Ali ja pre svega porodicu Karađoršević gledam kroz sliku prestolonaslednika Aleksandra. On je ključ. Međutim, njemu je potrebna snaga koju on nažalost, nema, da nametne pitanje monarhije. Kada je on 1991., 1992.g.došao u Topolu, ja sam bio tada kao mlad momak, naravno, oduševljen što vidim prvi put u životu prestolonaslednika ali ne mogu da razumem, to je 20 godina, on 20 godina i dalje isto govori srpski kao što je i tada govorio. Mislim, da ste otišli u Kinu, verovatno biste za 20 godina naučili kineski, bolje nego što, nažalost, prestolonaslednik govori srpski. Ovo iz srca govorim. Ako morate njega da namolite da dođe na Oplenac, gde mu počivaju svi dedovi, onda tu nešto, stvarno, nije uredu. Mi se trudimo, mi vodimo jednu veliku borbu i moja malenkost i direktor Zadužbine da prebacimo mošti kralja Petra II iz Amerike iz Libertvila, da bude sahranjen na Oplencu, i evo, ako Bog da, mislim da bismo 2012.g. i tu veliku zamisao mogli da ostvarimo. Nadamo se i očekujemo, povratak kraljice Marije, takođe, da na Oplencu i ona počiva; to je naša kraljica majka. To je nešto što mi možemo. Što se tiče same dinastije, što se tiče prestolonaslednika, nažalost, najbolje bi bilo, ako bi on mogao da abdicira u korist mladoga princa Petra, da vidimo da li će tu biti više sreće, više snage. U Srbiji, verujte mi, uvek postoje ljudi koji su za monarhiju i srcem i dušom, ali kada vi nemate vođu, kada nemate jednog čoveka koji će da se bori iz sveg srca za tu ideju, onda se to, prosto, raspline. I eto, nažalost, dese vam se neki razočarani ljudi, među njima sam i ja trenutno, ali samo zbog toga što sam igrom slučaja kao predsednik opštine, kao predsednik UO Zadužbine kralja Petra u situaciji da to sve vidim iznutra, da mnogo puta razgovaram sa princom Aleksandrom i da vidim da tu neke velike energije za povratak monarhije u Srbiju, nažalost, nema.

– KOJA SU ISKUŠENJA 21. VEKA, KADA JE TOPOLA U PITANJU, A KOJA SU, KADA JE SRBIJA U PITANJU?

Što se tiče Topole, uspeli smo da se Topola kao opština  ne ugasi, jer mi smo uklješteni između dva velika centra, između Beograda i Kragujevca, a nekako smo uvek hteli da ostanemo svoj na svome. Izborili smo se da ostanemo tu gde jesmo, a dobili smo sada i registarski broj automobilskih  tablica, to je za nas, prvenstveno u simboličnom smislu bilo značajno. Da se pokaže da ćemo biti samostalna opština i u budućnosti i da će to sačekati i naša deca koja dolaze. Za nas je bitno da krenemo dalje u infrastrukturnom smislu, da se što više otvaramo, da ako Bog da,  privučemo što više ruskih investicija. To ćemo, nadam se, učiniti već u 2012.g.

Što se tiče Srbije, ona mora da izabere svoj put. Srbija ovakvim srljanjem  ka EU, donošenjem Zakona koji su mrtvo slovo na papiru, a mi smo toliko očekivali od Zakona o povraćaju imovine gradovima i opštinama, jer u Topoli oko 30% katastra se danas vodi kao opštenarodna imovina, od toga nema ništa. Toliko sam i lično čekao Zakon o restituciji, jer i mojoj porodici mnogo toga treba da se vrati i od tog nema ništa. Vi onda vidite samo razočarenja iz dana u dan, prema tome, molim Boga, da budu ovi izbori, da se ovaj narod već jednom izjasni, jer ako u Srbiji postoji većinski stav i većinsko mišljenje, da ovi koji danas vode Srbiju treba da je vode u naredne 4 godine, nikakvih problema nema, mi ćemo se skloniti, neka oni to rade, neka vode kako znaju i umeju. Međutim, bojim se ovakvog srljanja, kao što danas Srbija radi, ka tim evroatlanskim integracijma, ka prećutnom prilaženju NATO paktu, koji je nas bombardovao i ubijao.Kažem vam, danas, kada ste pomenuli Topolu u 21. veku, mi imamo znatno povećanje malignih oboljenja. U odnosu na period  do 1998.g.,  kada smo imali NATO bombardovanje, danas u Topoli imamo deset puta veći broj obolelih od  raznih vrsta kancera; imamo decu od 14 godina, koja boluju od kancera. To su strašne stvari, strašni pokazatelji.  Nekome je opet stalo da idemo nekuda gde Srbiji prirodno nije mesto. Nadam se da će taj nacionalni stav prevladati; ja ću se svesrdno za to zalagati i očekujem da će nam narod, građani Srbije, dati podršku.

 


 

 

Omiljeni članci