petak, novembar 15, 2019

Pretraga sajta

Интервју: Драган Радовић директор ЈКП „Градска гробља“

Чину сахрањивања дати више мере и достојанства

Пише: Марина Миа Кончар

 

Чину сахрањивања дати више мере и достојанства

 

Српска православна црква већ годинама апелује да се призовемо памети и да чину сахрањивања дамо више мере и достојанства. Дефинитивно је боље да уместо скупих венаца, домаћина помогнемо тим новцем. Да ли је пригодно да заборавимо обилну припрему јела и пића за сахрану, јер не треба да чуди да се поједине сахране, после јела и пића претворе и у гозбу, што ако хоћемо право, недопустиви је грех према покојнику и родбини.

Коме да оставимо у аманет да нам плаћа гробно место и таксе, како нас једнога дана неко неби откопао или је боље да се одлучимо за њиву, таксе нису потребне, а и ко би нас откопао кад је све мање оних који би да копају?

Све наше недоумице и проблеми, надамо се да ће се решити када се реши, ова, за нас јако битна област.

 – Да ли се у Србији по сахрани газда познаје?

Може се рећи. Ако имамо у виду да закуп сале код нас, коју ми издајемо на Бозман гробљу, говори да постоје људи који позивају више рођака, пријатеља, комшија после сахране. Некада су то три софре, а постоје и они који све те људе воде и у ресторан. Још увек постоји тај обичај, а постоји и разлика између оних који имају више новца и оних који имају мање новца. Често је сала издата за 50 људи, а у просеку свака друга, или трећа породице користе нашу салу.

– Какав је Закон о сахрањивању и гробљима, по Вама, и колико је далеко од европских?

Постоји више проблема. По Закону о гробљима који регулише ту област, постоје и одлуке о сахрањивању које доносе оснивачи, а у овом случају Скупштина града Крагујевца. Нама је делатност поверена и ми смо дужни да примењујемо ту одлуку. Закон о гробљима је старији, а сада се појављују и неки други закони нису усклађени, као што је Закон о заштити конкуренције. Ту настају велики проблеми, као и у неким другим областима јер се није сачекало да се усклади Закон о гробљима, Закон о заштити конкуренције и Одлуке оснивача ускладе, па долази до колизије и до великих проблема. Ми смо постојећу Одлуку о сахрањивањима дорадили, прерадили, зато што је неке чланове Одлуке прегазило време. Првенствено око преноса старатељства, старих гробних места, ми смо припремили нацрт нове Одлуке о сахрањивању. Значајан број чланова је измењен и допуњен. Ми тиме покусавамо да, поштујући Закон о гробљима и Закон о заштити конкуренције будемо корак испред, да се ускладе ове разлике. Имамо апсурдну ситуацију да вам републички органи неће признати Одлуку о сахрањивању уколико је она у колизији са републичким законом зато што је он старији од Одлуке. Притом, ми смо у обавези да одрађујемо и спроводимо Одлуку оснивача. Проблем је што не постоји надлежно министарство коме ви можете да се обратите, да дајете конкретне предлоге, него је више министарстава надлежно. Значи, није дефинисано коме ћемо се ми обраћати, износити наше проблеме.

– Да ли су од града до града Одлуке различите?

Имамо сличности, а има и разлика. Ми се највише користимо Одлукама Београда, Новог Сада и Ниша.

– Постоји ли могућност, да се Закон о сахрањивању и гробљима примењује на исти начин на целој територији Србије?

Ми то очекујемо. Очекујемо да ће влада одредити надлежно министарство, знаће се ко примењује Закон, ко је надлежан и остало. Ми очекујемо да ће надлежне институције уредити ту област. Нама остаје да у оквиру нашег Удружења покушавамо да све то уобличимо, а ми смо начелно постигли договоре.

– На чијој се земљи, данас, налазе гробља?

Било је у државном власништву, а наша стара гробља су и у власништву цркве и дато је на коришћење. То новим законом треба да пређе у надлежност локалне самоуправе. Није власништво ЈКП „Градска гробља“.

– Шта плаћамо кад купујемо гробно место, шта спада у цену одржавања, а ста значи обнављање уговора?

Грађанин склапа Уговор о закупу гробног места. То подразумева само место, опсег (бетонске радове), подразумева обложен опсег, комплетно уређено гробно место. Радимо по ценовнику који је усвојен од стране Управног одбора, затим, и Скупштине града Крагујевца, зависи од материјала за облагање који изабере странка, различитог квалитета. То уствари диктира цену, а не локација.

Одржавање је на годишњем нивоу и то подразумева одржавање током целе године, главних стаза, саобраћајница, прилазних стаза, чишћење снега, одвожење смећа и кошења у току летњег периода. Само гробно место грађани су дужни да сами одржавају, а ми око гробног места.

Не постоји промет гробним местима, нема продаје гробних места. Грађани са нама склапају Уговор о закупу и постају корисници гробног места. Могу га трајно продужавати, а на сваких 10 година су дужни да дођу и продуже Уговор. Могу пренети право коришћења на своје потомке.

– Шта се дешава у случају развода брака, да ли то спада у имовину за деобу?

Да. Могу то сами суду проследити, а могу доћи код нас јер се зна наследни ред. Са решењем суда долазе у ЈКП „Градска гробља“  где ми вршимо пренос старатељства ко је решењем суда овлашћен за тако нешто.

– Шта значи право својине на споменицима и када имате право да прекопате гроб, шта се дешава са спомеником?

Подразумева да онај ко је постави споменик, ко је платио споменик, његово је власништво.

Уколико неко више од 10 година неплати и неоказује жељу да плати, ми га прво упозоравамо. Зовемо телефоном, шалјемо на кућну адресу, затим оглашавамо гробно место. Уколико се закупац непојави, ми имамо право да ескумирамо посмртне остатке у заједничку гробницу на „Бозман гробљу“, а то место поново ставимо у промет. Посмртни остатци ће бити јасно обележени уколико се неко појави. Споменик се 6 месеци чува, а после тог периода нисмо обавезни да га чувамо.

– Постоји ли проблем са капацитетима гробаља у Србији?

Постоји, пре свега када је реч о старим гробљима, када је реч о градским и приградским месним заједницама, па чак и у селима. Тај проблем ће се решавати у наредном периоду или откупом нових парцела и њива на селима. То подразумева и велике трошкове везане за инфраструктуру.

Крагујевац то решава тако што на Бозману има још увек довољно места. Планира се откуп још земље у наредном периоду. Остале месне заједнице, тамо где постоји могућност ће такође, откупљивати земљиште, а како би се на тај начин омогућило сахрањивање.

– Шта значи достојанствено испратити некога, храна на гробљу или нешто друго?

Нешто друго. То је нешто што се задржало у нашем народу, а ми апелујемо да не уносе храну. Чин у капели, свештеник и наш протокол су нешто што се може рећи да треба достојанствено одрадити.

– Можете ли, као директор, забранити изношење хране на гробље и имате ли права?

Немамо права да то забранимо. Можемо само да апелујемо. У томе тешком тренутку, далеко било, сахрањивања најмилијих, ви му не можете причати о закону.

 – Кажњени сте због злоупотребе доминантног положаја, где је ту граница и да ли сте кажњени за пример другима или Ви предњачите испред других у монополу?

То је оно са почетка приче,  не усклађеност  Закона, Закона о заштити конкуренције и Одлука о сахрањивању. Људи који се налазе у комисији заштите конкуренције, слепо гледали и пратили Закон, руководили се чињеницом да је он изнад Одлуке о сахрањивању оснивача. Нису уважили наше аргументе. Наводили смо примере да постоји број грађана који тражи нека боља места на нашим гробљима, да буду поред чесама, главних стаза, а да смо ми, у том случају, омогућили тим људима да прескоче ред и добију жељена места. Ми смо тим грађанима предложили, да када чинимо уступак, када буду радили споменик то раде код нас, у нашој режији. У колико то не желе, могу да се врате у редовну парцелу и ангажују приватнике за израду споменика. Комисија за заштиту конкуренције је сматрала да то није у складу са Законом о заштити конкуренције. Све је то последица јер држава није уредила ову област.

– Тема посмртних остатака све више добија на значају за животну средину. Када ће да заживе еколошки сандуци код нас?

Колике су шансе да држава брзо уреди ову област, толике су шансе да они стигну код нас. Ми можемо да добијемо те понуде, видимо како се то ради у свету. Све ће се то решавати у пакету, целокупна област.

– Да ли је кремација хуманија, еколошки чистија и да ли је у духу хришћанства? Није у духу српске традиције али ако се помиње прекопавање гробног места због неплаћања, можда је решење.

То је питање за цркву. Ми смо за за овај начин сахрањивања. Неспорим потребу једног броја грађана. У Крагујевцу врло мало постоји интересовање за кремирање. Можда би, када би имали крематоријум, интересовања било. Мало интересовање, за сада, није довољно да би ми ушли у такву инвестицију. У Београду влада интересовање за кремирање, али у Новом Саду се не могу похвалити да им се инвестиција исплатила.

–  Да ли је велики број гробаља настао без процене потенцијалних ризика за локално окружење? Има ли ризика?

Када су отварана стара гробља, пре 100, 150 година, није се водило рачуна. На новим гробљима се нешто помакло, трудимо се да буде уређеније, хуманије. Ви имате старе гробнице које плаве, радили смо дренажне канале. Опет се враћам на то да, када се реши ова област, све ће се решити.

– У Београду имате агенције које када су сахране упитању одрађују комплетно целу сахрану. Да ли ћете ви изаћи са том понудом или би и то био монопол?

Може се рећи да ми већ радимо те агенцијске послове. Ако ви можете, на једном месту, за 24 сата да одрадите све, а подсетићу да смо ми 2006. године, формирали дежурни центар, где се референт јавља у било које доба када породица позове. Ако породица жели одлази на кућну адресу са каталогом, заказује на кућној адреси сахрану и тако даље. Значи, можемо рећи да обављамо и тај агенцијски посао. Неко ће рећи да је то монопол. Ми небранимо свима који су овлашћени, да могу да добију сагласност да се баве овом делатношћу.

– Према незваничним подацима у Србији живи најмање 50000 кинеских држављана. Где се они сахрањују, и да ли се неко сахранио у Крагујевцу?

На нашим гробљима се нису сахрањивали, а немам сазнања да су се било где у Србији сахрањивали. То је занимљиво питање али га треба, можда, поставити неком из Кинеске амбасаде.

Omiljeni članci