Skoči na sadržaj

MALA PRIČA O VELIKOJ LJUBAVI

    Ana Petrović

    Art cafe SKC Kragujevac, 4. jun 2013.

    Ana Petrović je rođena 28.02.1970. u Kragujevcu. Studije je započela na Accademia di Belle Arti, Perugia (Italy), a diplomirala 1995. na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, na odseku Dizajn tekstila. Izlagala je na više kolektivnih i deset samostalnih izložbi u Maloj galeriji Narodnog muzeja u Kragujevcu, Etnografskom muzeju, Muzeju vazduhoplovstva, Galeriji Macola u Mećavnik Gradu, Gradskoj galeriji Mostovi Balkana, Kući Kralja Petra.
    Od 2004. do 2009. godine bavila se primenjenim slikarstvom i dizajnom u Mećavnik Gradu Emira Kusturice u Mokroj Gori.
    Radi slike, oslikava nameštaj, dizajn tepiha i nameštaja, dizajn tekstila i odevnih predmeta, oslikava enterijer i dizajn predmeta na kući.

     

     

    Slatka ironija i smisao za humor odlika su radova srpske umetnice, koju petogodišnji rad na projektu etno sela na Mokroj Gori vezuje za Emira Kusturicu.

    Na ovoj izložbi prikazane su slike srednjih dimenzija koje asociraju na kakav avant-pop ljubavni film, na divan, uzbudljiv skok u kič i naivu, sa čestim ikonografskim referencama na Klimta, Šagala, Lempicku, a još više na filmove koji po senzibilitetu spadaju u avant-pop, poput filmova samog Kusturice, Kventina Tarantina, Roberta Rodrigeza i braće Koen.

    Na taj način, Ana Petrović priča sentimentalne i nežne, veoma teatralne, narode i ilustrativne priče, da bi na površinu izvukla ono što kao istinski tužno, ali i jedinstveno, postoji u ovom malom univezumu srpskog sela i provincije koja nastoji da se prilagodi modernosti metropola, ne gubeći pritom svoj identitet.

    Njene junakinje, uvek drugačije i uvek pribrano strastvene, ponašaju se i doterane su kao „gradske devojke“, da bi osvojile srca muškaraca koji su uvek isti tipizirani, te izgledaju neprirodno i retro. Njeni parovi se kreću u klaustofobičnim prostorijama koji obiluju čipkom i vezom, dekoracijom i lampama, mekanim foteljama, koje asociraju na neko drugo doba, možda na kuće lutaka, na još uvek netaknute uspomene iz detinjstva, koje su preživele bombardovanje, žrtve, rat.

     

    Francesca Pietracci-likovni kritičar

    Rim, april 2013.