Uporno tvrdimo da želimo da živimo u modernoj državi, a da li ispunjavamo uslove za život u takvoj državi?

Moderna država kakvoj valjda i mi težimo u 21 veku posebnu pažnju trebalo bi da posveti detetu, njegovim potrebama i njegovom obrazovanju. Moderna država bi trebala da vodi računa o generacijama koje stasavaju i koje će jednog dana upravljati tom istom državom.

Jer ako je istina ono što se može čuti; Da nam stasavaju „osakaćene“ generacije,  kakva će nam u budućnosti biti država?

Gost emisije Melem je Mr Dragan Pavlović, direktor osnovne škole „Milutin i Draginja Todorović“ iz Kragujevca, a govori o  obrazovanju u Srbiji, problemima sa kojima se suočava, o funkciji direktor – menažer, o timskom radu, profesor, direktor, roditelj, o marginalizaciji kulture i pravih vrednosti.

1. DA LI JE OVO POSLEDNJI TRENUTAK  DA SE NEŠTO URADI KADA JE ŠKOLSTVO U PITANJU?
2. DA LI SU NAM DECA SVE NEPISMENIJA?
3. VI STE DANAS PROSVETNI RADNIK, DIREKTOR ILI MENADŽER?
4. ŠTA JE ZADATAK JEDNOG DIREKTORA OSNOVNE ŠKOLE?
5. MOŽETE LI VI KAO POJEDINAC URADITI NEŠTO KADA JE DEFINITIVNO PROBLEM U ŠKOLSTVU PRISUTAN I U POJEDINIM ŠKOLAMA SVE VEĆI I VEĆI?
6. DA LI JE NASILJE U ŠKOLAMA DRŽAVNI PROBLEM?
7. KAKO BI STE U NEKOLIKO REČENICA OPISALI RAD VAŠE ŠKOLE?
8. KOLIKO SE U VAŠOJ ŠKOLI POLAŽE NA KREATIVNOST U NASTAVI I MISLITE LI DA JE TO DANAS POTREBNO?
9. MOŽETE LI NAPRAVITI PARALELU OBRAZOVNOG SISTEMA RANIJE I SADA? ŠTA JE TO BILO DOBRO U STAROM SISTEMU, ŠTA NIJE, NA ČEMU TREBA RADITI DANAS?
10. IMA LI U SRPSKIM ŠKOLAMA TIMSKOG RADA, PROFESORI, DIREKTOR, RODITELJI?
11. DA LI SE U SRPSKIM ŠKOLAMA DAJE PODRŠKA RAZVOJU I ZAŠTITI SVIH POTENCIJALA DECE – FIZIČKIH, PSIHIČKIH, SOCIJALNIH?
12. DA LI SE U VAŠOJ ŠKOLI VODI BRIGA O DAROVITOJ DECI I AKO SE VODI NA KOJI NAČIN?
13. ŠTA MISLITE O INKLUZIJI I KOLIKO JE ONA PRIMENLJIVA, KOLIKO JE NASTAVNI KADAR OBUČEN?
14. DA LI JE KOD NAS PRISUTNA MARGINALIZACIJA KULTURE I PRAVIH VREDNOSTI?

U australijskoj državi Viktorija deo vladinog programa je,  a  i ideja kojom se predviđa da učenici redovno pevaju himnu Australije.

 Istim planom vlade Viktorije nastavnici bi dobili zadatak da među đacima promovišu osećaj pripadnosti australijskom društvu, da deca budu uključena u zajedničke aktivnosti kako bi se osećali kao deo „Tima Australije“.

16. ŠTA MISLITE DA LI BI TO MOGLO ZAŽIVETI KOD NAS, NE U BUKVALNOM SMISLU ALI DA NAŠA DECA OSETE PRIPADNOST SRPSKOJ DRŽAVI NA BILO KOJI NAČIN?
17. U POSLEDNJE VREME SVE VIŠE SE ČUJE DA SU GENERACIJE KOJE IZLAZE USTVARI „OSAKAĆENE“ GENERACIJE?
18. Rešavajući test opšte kulture, na pitanje „Bora Stanković je…“ vranjanski osnovci odgovorili su: zvezda „Granda“, znameniti učitelj, profesor, narodni heroj, direktor gimnazije, narodni poslanik..   KO JE TU ZAKAZAO, RODITELJI, ŠKOLA?
19. DA LI UČENICI U SRBIJI VIDE SVRHU OBRAZOVANJA?
20. DA LI MISLITE DA PROFESORI TREBAJU DA IMAJU STATUS SLUŽBENOG LICA?
21. KAKVO ŠKOLSTVO VI VIDITE U 21 VEKU?

Emisija Melem

autor i voditelj: Marina Mia Končar

muzički urednik: Milan Marić

produkcija: Prestige MM

Tehnička podrška Prestige MM

Tehnička podrška Prestige MM

Predstavljanje Novog narodnog dogovora u Kragujevcu

24. januar 2012.g.

Govorili su:

- Branko Dragaš, ekonomista,

- Olivera Miletović, novinar

- Predrag Dragić Kijuk, književnik

- Radovan Tvrdišić i Boško Obradović , članovi Upravnog odbora Dveri

Tehnička podrška Prestige MM

Decembar 2011.g.

Tehnička podrška Prestige MM
produkcija Prestige MM

Srbi su najbrojnija etnička grupa „stranaca“ u Austriji. Po nekim procenama Beč je najveći srpski grad u Evropi,a izvan Srbije. Veliki broj Srba je dobio austrijsko državljanstvo i dobro se integrisao u austrijsko društvo. Oko 6.000 malih i srednjih kompanija je kažu u vlasništvu Srba.
Tragom Srba u Beču dolazimo do čoveka koji je autor knjige „Na tragu Srba u Beču“

Gost emisije Melem je Prof. dr Volfgang Rorbah, bivši košarkaš reprezentacije Austrije, austrijski filolog, ekonomista i istoričar srpskih korena, redovni profesor na medicinskim i ekonomskim fakultetima u Beču, Novom Sadu i Beogradu. 

„Ja slavim i katolički i pravoslavni božić. Rođen sam u Beču i kršten po katoličkoj tradiciji. Moja pokojna  majka je uvek slavila pravoslavni božić i slavu Sv. Aranđeo. Tu sam shvatio da je pravo bogatstvo ako čovek u sebi nosi dve kulture, kao što su te dve kulture  u meni. Meni je Srbija druga domovina“.

„Jedan deo Srbije  je bio pod uticajem Austrije, drugi pod Turskom. Srbina iz Austro-Ugarske monarhije i Srbina iz Osmanske povezuje zajednička vera, jezik ali je kulturni uticaj različiti. To se sada treba prevazići i to je moj osnovni zadatak jer moj otac je Austrijanac, deda oficir Austro-Ugarske monarhije, a majka  mi je iz Velike Plane koja je bila pod uticajem Osmanlija“. (Prof. dr Volfgang Rorbah)

Prof. dr Volfgang Rorbah održao je zanimljivo predavanje na Pravnom fakultetu u Kragujevcu na temu srpske istorije i kulture u kojem je izneo činjenice u vezi sa istorijom srpskog naroda kome i sam pripada. Po ocu Austrijanac, po majci Srbin, stao je u odbranu srpskih interesa i svojim predavanjima pokusava da navede kako Srbe tako i druge narode, da spoznaju pravu istinu o Srbima.   Poseban akcenat je stavio na istorijske događaje kao i vrednosti koje povezuju dva naroda.

Govorio je o borbi srpskog naroda kako za svoju, tako i za slobodu austrijske države i cele hrišćanske Evrope, o vojničkim zaslugama Srba u austrijsko-turskim ratovima.

Istakao je važnost kulturno – istorijske uloge austrijske države i njene prestonice u kojoj su boravili i radili velikani srpskog naroda poput Dositeja Obradovića, Vuka Karadžića, Petra Petrovića Njegoša, Nikole Tesle i mnogih drugih, a takođe nas je upoznao sa ulogom Srba u kulturnom životu Beča i  prilikama u Austriji i Srbiji kada je osiguranje u pitanju.

 „Sloboda znači  stvoriti kompromise. Postavlja se pitanje; Kakav će Srbin biti u EU i šta mora da se menja kod EU? Kako će se prevazići što Srbi u Republici Srpskoj nemaju autonomiju, a sa druge strane, zbog čega se autonomija daje Šiptarima  koji su na Kosovu? To je nedostatak koji se mora otkloniti. Sada i Španjolci imaju problem sa Kataloncima. Sa druge strane, moram se i ja zapitati koliko sam spreman za kompromis. Evropska unija  nije poklon za Srbiju ni za Bosnu, već ste vi deo istorije Evrope, vi ste jedan deo kulture Evrope, Beč je bio srpski kulturni centar“. (Prof. dr Volfgang Rorbah)

Emisija Melem

autor i voditelj: Marina Mia Končar

muzički urednik: Milan Marić

produkcija: Prestige MM

 „Odasvud se neprijatelji podigoše i silno navališe. Ne samo Ismailćani, nego i ugarske zemlje i mnoga gospoda sa mnogobrojnim silama podigoše se da zemlju našu opustoše, potpuno zarobe i razore. I moglo se videti kako jedne odvode u ropstvo, druge nepoštedno muče, treće mačevima seku, pa se tako mnoštvo krvi prolivaše. I beše svuda tuga, beda, plač i ridanje neutešno. A videvši ovo blagočestiva kneginja sa sinom svojim Stefanom, da je i on i srpska zemlja u beznadežnom udovištu, i da ih svuda neprijatelj napada i razgrabljuje, i da nema nikoga da ih u bedi i tuzi koje su naišle pomogne i uteši, ona tada odbaci žensku nemoć i uze na se revnost mušku. I šta učini? Svu sebe u misao sabravši, iz dubine srca neutešnim uzdasima sa bolom duše sebe pred Bogom prostire, i Njega jedinog na pomoć priziva i Njegovu Presvetu Mater“.

Gost emisije Melem je Ljilja Ćirović predsednica Pokreta žena „Kneginja Milica“.

Govori o ogromnoj ulozi žene u očuvanju srpstva i srpske porodice, o ženi koje je herojina u svakom vremenu, o hrišćanki, srpkinji,  vladarki, Kneginji Milici koja je zaslužila da se pominje svakog dana, čak i posle šest vekova, a  priča  o njoj budi snagu i veru u bolju budućnost.

Odgovara na pitanja:

1. O Pokretu žena „Kneginja Milica“
2. Koga okuplja Pokret i koliko je prisutan na teritoriji Srbije?
3. Koja je srpska žena kroz istoriju  još zanimljiva?
4. Pored humanitarnih akcija, napravili ste iskorak u drugom pravcu i napisali pismo Konuzinu. Zbog čega? Šta mislite; Da li su Rusi veći Srbi od nas Srba?
5. Zar ne mislite da je već suviše podela na „ove Srbe“ i „one Srbe“?
6. Koliko Srbi polažu na svoju kulturu i tradiciju? Učite li vi svoju decu tome?
7. Bili ste na Brnjaku i Jagnjenici. Da li je to bila prava stvar?
8. Na internetu sam pročitala jako zanimljiv komentar: „Rešite zlo u kući, a onda izađite u dvorište“. Pri tome kuća je Srbija, dvorište Kosovo i Metohija. Šta mislite o tome?
9. Da li i druge žene u Pokretu razmišljaju na način na koji vi razmišljate?
10.  Da li ste politički obojeni? Uputili ste pismo gospodinu Dinkiću 2010.g. izrazivši svoj stav i neslaganje sa njegovim stavovima, javili se u emisiju Utisak nedelje i jednom Srbinu rekli da je Šiptar i td.
11. Da li ste podršku kampanji „Ne EU“, zbog čega?
12. Mislite li da možemo prevazići te podele u srpskom društvu?
13. Nekako mi sve miriše na to da ste se vi već politički opredelili. Zar ne mislite da Pokret treba da otvori vrata i za žene iz vladajuće stranke?
14. Organizovali ste Dane „Kneginje Milice“. Kako je bilo? ( U nastavku emisije sa otvaranja manifestacije Ljiljana Ćirović, Snežana Katić –  Gradska uprava Grada Kragujevca, Hristina Damjanović učenica VIII razreda OŠ „Svetozar Marković, recituje pesmu „Plava grobnica“)
15. U kom pravcu će ići Pokret u narednom periodu?

Udruženje građana za socijalni razvoj „Sunce“, 28. decembra 2011.g., dodelilo je priznanje „Povelja za dobra dela“ gospođi Danici Marković, babici u penziji i specijalno priznanje za medijski doprinos u unapređenju solidarnosti, humanosti i razumevanja među ljudima, voditeljki Prve televizije Tamari Grujić.

Tehnička podrška Prestige MM

25.12.2011.g.

Tehnička podrška Prestige MM

Veče „Male crne haljine“ i Anđele Rajkov

23.12.2011.g. Edukativni centar Akademac
Prestige MM